Gradski Portal 018 – 12.03.2019
Vukovac u osnovnoj školi i gimnaziji, sa 23 godine diplomirala španski jezik na Filološkom fakultetu u Beogradu, s prosečnom ocenom 9,43. Objavljivala je naučne radove, usavršavala se u Americi i Rusiji, radila na fakultetu u Španiji. Doktorirala je i postala majka. Sonja Pajić danas ima 32 godine, a posla u Srbiji za nju nema, jer je, kako kažu, prekvalifikovana.
Pa kako da ne zastaneš, kako da se ne zamisliš nad ovom vešću? Kako da se ne iznerviraš, i kako da te ne uhvati panika? I šta da kažeš svojoj deci, i možeš li da im kažeš ono što su naši roditelji kazivali nama? Uči sine kako bi lakše došao do posla, kako bi bolje živeo, kako se ne bi mučio, kako bi te ljudi poštovali……kako bi bio gospodin čovek.
Treba li danas našoj deci da kažemo – ma batali sine da se mučiš, ispašćeš na kraju budala, jer dok ti učiš svi ostali se „snašli“ i lepo žive. Pod snalaženjem se, znamo to svi, podrazumevaju sve novokomponovane aktivnosti savremenog sveta u kojima muvaš, muljaš, lažeš, kradeš…….petljaš sve i svašta, samo ne učiš, ne usavršavaš se, ne gubiš vreme na nepotrebne stvari, i ne zamaraš se onim što ti u životu neće trebati. A živiš, hvala Bogu dobro, i bez toga jer si se „snašao“.
A oni, koji su završili škole iz bilo kojih razloga, mogu diplome da okače na zid, ili mačku o rep. Jer adekvatan posao neće naći. Zato što kada tražite posao, konkurs je u većini slučajeva samo pro forme. Obično je neko već tu. Oni koji žele da rade su već diskvalifikovani jer se prvo traži osoba, a onda se raspiše konkurs. To se dogodilo i Sonji Pajić, koja je povod za našu priču…..a priču možemo da proširimo na mnoge druge njene vršnjake i kolege po znanju. Od svih neuspešnih pokušaja da dobije posao, jedan događaj se posebno izdvaja. On je presudio da izađe u medije. Naime, pre četiri godine Sonja Pajić konkurisala je za mesto asistenta za španski jezik na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Uprkos tome što je ispunjavala sve uslove, ovo mesto dodeljeno je, kako kaže, gospođi koja je osnovne studije završavala 20 godina. Sonja je tada pokrenula sudski postupak koji je trajao tri godine. Kada je pravda zadovoljena, tada je istekao i rok ovog radnog mesta. Takođe, više nije mogla da bude asistent jer je u međuvremenu postala doktor nauka. Pa je bila prekvalifikovana.
O čemu mi ovde govorimo? Ne zvuči li glupo da je neko prekvalifikovan? Znači prepametan, ima višak znanja, ne uklapa se zato što zna, može i ume više od onoga ko tamo nešto radi ne zato što je kvalifikovan, već zato što ispunjava neki od kriterijuma današnjice, koji se traže…….završio kurs, ima taman toliko škole na papiru koliko treba ili malo manje od toga, nečija je veza, ili je prosto neko po političkoj liniji bio prinuđen da ga negde smesti, pa eto našlo se. Ako ne zna, pa naučiće, jel to problem.
Ne znam šta bi ovde trebalo menjati i kod koga. Svakako je trulo, pa nema gde. I ko će od mladih ljudi još imati strpljenja da se nosi sa ovakvim nebulozama? Strpa diplomu u kofer, pokupi stvari, popne se na avion…..i ode. A mi se onda pitamo zašto? I gde je tu ljubav prema domovini, nostalgija i želja da se pomogne zemlji da bude uspešnija?
Nema, sve je to usput nestalo. Na nekom šalteru, u nekoj kancelariji, u nekom razgovoru koji vređa inteligenciju i poručuje…….beži, dok je još vreme. I pobegoše….svi prekvalifikovani pobegoše.
12.Mart
