Baš lepo što je vreme promenljivo ovih dana. Da imamo koga da krivimo za nevolje koje nas snalaze. A vreme je najbolji krivac za sve i svašta. Za glavobolju, loše i depresivno raspoloženje, bolove u kolenima i kičmi, za kijavicu……i ko zna koliko bolesti još. „To ti je od vremena“ – rečenica je koju često čujemo, pa su počeli i lekari da je koriste kada ih mrzi da se za one male plate bakću sa pacijentima, da ih slušaju i pregledavaju, a ne daj bože da moraju da im pišu i upute za razne analize.
Vreme mu tako dođe odličan izgovor za mnoge stvari koje nemaju ama baš nikakve veze sa vremenom. Dežurni krivac što bi se reklo.
Vlast, koja god bila i čija god bila, je takođe nama Srbima uvek krivac za sve. Za težak život, loše puteve, nehigijenu u gradu, za male plate i velike napore koje ulažemo, za kašnjenje vozova i autobusa………mogla bih do sutra da nabrajam šta sve to vlast nosi na svojoj savesti kao krivac. Lično mislim da je vlast kriva i za ove nagle promene vremena.
Prebacivanje krivice na drugoga seže do svakog segmenta života i u svim životnim dobima. Pođite od toga da, kada upitate svoje dete, recimo: ko je prosuo vodu na tepihu, odmah će vam odgovoriti „Nisam ja, bata je“. „Što niste kupili kartu“, ako vas pitaju u autobusu, odgovor je „Ko si ti da mi tražiš kartu. Znaš li ti da ja nemam ni za leba, a vi kolke vi plate primate“.
Mi smo čudan narod. Svi oko nas su krivi, osim nas. Operisali nas od osećaja krivice još pri rođenju i sad smo bezbedni…..nikada ni za šta nismo krivi i mirna nam glava.
A osećaj krivice u svakom od nas je jako važan. Priznanje lične greške je veoma korisno, a razumevanje ovog osećanja veoma bitno za našu kolektivnu emocionalnu pismenost. E, baš u tom grmu leži zec. Mi smo kolektivno emocionalno totalno nepismeni, i zato neprestano činimo greške, stalno upadamo u dubioze i kontinuirano zahtevamo da sve to neko drugi ispravlja, nikako mi.
Ne bih ja sada da mnogo filozofiram i ulazim u psihološke analize, ali je činjenica da nam ta osobina ne valja. O vremenu neću, ali ću vlast uzeti za primer. Ajd pošteno mi recite – koja je vlast nama do sada valjala? U kojoj smo našli nešto dobro? Koju smo ikada za nešto pohvalili? Jesmo li pokušali da odvojimo dobro od lošeg, belo od crnog? Jok brate. Čim je neko na vlasti, on je po di foltu loš, nesposoban, lopov i sve što uz to ide. A mi? Mi smo anđeli bez greške sa oreolom iznad glave i zadatak nam je da tu i takvu vlast srušimo, da dovedemo novu iz naših „anđeoskih redova“, pa da onda krenemo i na nju. Jer vlast je vlast.
Ne valja nam posao, nikako nam ne valja. Ne zbog vlasti, zbog nas nam ne valja, zato što s ovom pameću nikada nigde nećemo stići. Vazda ćemo krivca tražiti u drugima, a on u dobroj meri čuči baš u nama.
30. januar
