Gradski Portal 018 – 26.04.2019
Stigoše i praznici. Baš se dobro uklopili ove godine. S merak. Red neradni, red radni dani u kojima je prosto glupo da prekidaš praznovanje i ides na posao. Pa se sve to poveže i praznuje na tardicionalan, srpski način.
Srbi mnogo vole praznike i praznovanja. To je lepo. Poštuju,znači, nekakvu tradiciju. Nema veze jeli božija ili ovozemaljska. U praznovanju je najvažnije da se ne radi.
Evo ove godine, recimo, praznici nam se baš poređali onako, ko da smo mi raspored pravili.
Da se nauživaš. Petak neradni, pa onda dođe vikend koji je normalnim ljudima takođe neradni, pa stiže ponedeljak koji je po praznovanju neradni dan, u utorak bi trebalo da se radi, a u sredu i četvrtak ponovo da se praznuje – Prvi maj. Propade znaci i utorak. Da ne kvarimo. Stiže naredni petak – radni. Ma idi molim te radni izmeđju praznika i narednog vikenda. Pa to je čista nebuloza i skrnavljenje praznika. Nepoštovanj, najblaže rečeno. Da se „cimaš” zbog jednog dana. Pa to nigde nema. Dakle, spajamo ga sa vikendom. Što u prevodu znači…..10 neradnih dana. Za „normalne ljude” opet kažem….oni „nenormalni”, oni nemaju praznike. Nije to za njih. Oni nešto trče, nešto vazda rade, nešto jure……kao da im život zavisi od tih par dana.
Tako je to kod nas u Srbiji, mi smo narod koji ima poštovanje i prema Bogu i prema drugu Titu. Takvi smo, ne ko tamo neki na Zapadu koji, aj sto ne poštuju sve praznike, nego i subotom, more i nedeljom rade. Ništa im nije sveto….ni praznik, ni delink…..što bi rekla moja baba.
A onda prođu svi ti praznici, a mi nastavimo da se krstimo. S obe ruke. Ne znamo gde smo stali, i odakle da počnemo. Pobrkalo nam se sve u glavi.Vremena nam treba da uđemo u štos, da se “zaradimo”, ako ima šta da radimo.
Meni se, pravo da vam kažem, čini ko da su juče bili novogodišnji, božićni i ostali praznici. Koje smo, isto kao I ove, otpraznovali “za sve pare”.
Nego proći će praznici, ali i kada prođju nama dolaze nove muke. Muke oko letovanja. Oni koji imaju pare, muku muče za koju destinaciju da se odluče, kako bi posle imali o čemu da pričaju i da se hvale s kim su i gde letovali i koga su tamo videli. Oni koji pare nemaju, muku muče da ih nađu. Taman posla da se na more ne ode. Pa šta ce košije da kažu. Bruka ziva i sramot, svaka šuša išla na more.
A kada prosečni Srbin uopšte radi – pitao bi svako, ko nije Srbin. Pa radi brate, kako ne radi. Radi izmedju svih ovih nerada. I ne da radi, nego se ubija od rada. Uostalom, život većine nas na ovim prostorima je svedok koliko radimo i koliko se mučimo. Taman onoliko, koliko dobro i živimo.
26. April
