Mnogo mi nekako tužna ova predizborna kampanja. Nema onoga, što je nekada bilo. Nema vlasti s jedne, i opozicije s druge strane. Zapravo vlasti ima, ali je opozicija nestala. Ili je, možda, uopšte nije ni bilo. U predizbornoj kampanji sada, i uopšte.
Baš je otužno kada se takmičiš sam sa sobom. Sebe ne možeš da pobediš, a nikoga naspram sebe nemaš. Zameranje predstavnicima aktuelne vlasti da hodaju naokolo i busaju se u grudi postignutim rezultatima je sasvim pogrešno postavljena teza. Nego šta će, nego da se busaju. Radili i uradili, pa narodu koji prostim okom ne može da uoči, valja pokazati na očiglednim primerima. Valjda narod nije slep da ne vidi puteve, fabrike, ustanove, ulice, trgove…….da ne nabrajam sve odreda. Vidi se brate, i da hoćeš da ne vidiš, vidi se. I da hoćeš da kažeš lažu, ne možeš, pomisliće neko da si lud ako ne vidiš Naučno tehnološki park u Nišu, recimo. Ako ne vidiš i sve ostalo u gradu i državi, što je urađeno.
Nedoastaje mi ono vreme u kojem je opozicija bila opozicija. Pa je organizovala mitinge, pa govorila o sebi i predstavljala neke pametne ljude iz svojih redova. Ova današnja niti je kadra da napravi miting (jer će se tek na mitingu videti koliko ne postoji), niti je hrabra da izgovori šta bi, kada bi na vlast došla uradila bolje, od onoga što se sada vidi.
Lako je reći „Vučić ne valja“, ali je teško pronaći onoga ko valja. A još teže objasniti zašto Vučić ne valja, i zašto je onaj, ko bi došao na njegovo mesto, bolji od njega.
Lako je prigovoriti “ nema nas u medijima“. A šta smo to novo saznali i kada opozicije ima u medijima? Šta smo to pametno čuli i šta je to čemu bi običan čovek mogao da se ponada, posle njihovih reči?
Protivnik, u ovom slučaju politički protivnik, se pobeđuje tako što si bolji od njega. I što si apsolutno siguran da si bolji od njega. Nije dovoljna samo mržnja i želja da ukloniš nekoga, da bi ti seo na njegovo mesto. I da se prisećaš šta ti valja činiti, tek kada sedneš.
Možda ova vlast, na čelu sa Vučićem, ne valja. A reče li nam neko ko je taj što valja? Ko je taj što bi mogao sve ono što Vučić radi i više od toga, jer kada se izađe na megdan, moraš biti bolji da bi preživeo. Ukoliko ne varaš i ne lažeš, razume se.
Nekada je opozicija barem umela da se ujedini u mržnji prema vlasti. Ova današnja i to ne ume. Svako mrzi za sebe i na svoj način. I svako želi da Vučić nestane, ko da ga nije ni bilo, a da on bude Vučić. A njih je puno, koji bi rado da budu Vučić.
Želje su jedno, i one su razumljive, jer vlast je slatka, iz mnogo razloga. Ali su mogućnosti drugo i želje im u toj priči nisu ni od kakve vajde.
Posmatrajući predizbornu kampanju, dođe mi žao opozicije. Žao mi je što je toliko nikakva, da vlasti čak i ne pruža šansu da se bori. Pa borba deluje besmisleno i bljutavo. Pa i sama vlast, koja bi rado da se hvali do iznemoglosti postignutim, gubi volju da to čini, jer je sama u ringu. Protivnik viče iz nekog ćoška, a reči mu se vraćaju kao eho.
Ne kažem ja da se vlasti nema šta zameriti. Daleko od toga. Samo kažem da joj nema ko da zameri. Čak i ako je najgora, onaj preko puta nje u toj meri ne valja, da vlast u priči lagodno igra ulogu cara . A onaj ko bi da vikne „car je go“ – umro. Politički umro.
10.jun
