Rekoh ja, negde na početku epidemije, da će nam korona možda doneti i nešto dobro. Nisam pogrešila, a primera ima koliko voliš. Čitam naslov: „Milioneri apeluju. Oporezujte nas više, pre nego što bude kasno“. Čitam i ne verujem.
Naime, neki od najbogatijih ljudi na svetu pozvali su da se bogatstvo više oporezuje zbog posledica pandemije koronavirusa. Među onima koji su to učinili je naslednica Diznijevog carstva Abigejl Dizni. Ona i još 82 bogataša smatraju da se višim oporezivanjem treba odgovoriti na negativne posledice pandemije, objavio je američki Si-En-Bi-Si.
„Oporezujte nas. Oporezujte nas. Oporezujte nas“, napisali su u otvorenom pismu koje su potpisali kao Milioneri za čovečanstvo.
Pozvali su nadležne da moraju preuzeti odgovornost za osiguravanje novca kojim će se rešavati problemi.“Možemo omogućiti odgovarajuću zdravstvenu zaštitu, obrazovanje i sigurnost kroz povećanje poreske stope, a čime ćemo doprineti dobrobiti ljudi širom sveta“, ukazali su.
Naglasili su da imaju „veliki dug“ prema onima koji su na prvoj liniji borbe protiv pandemije i da su „radnici znatno potplaćeni za ono što rade“. Kao takve su naveli one koji se brinu o bolesnima ili koji rade u trgovinama namirnica.
Takođe su pozvali da bogatstvo bude ravnomernije raspoređeno „pre nego što bude kasno“, jer kasnije neće biti prilike da se poprave stvari.
„Za razliku od miliona ljudi širom sveta, mi ne treba da brinemo o poslovima, domovima ili da li ćemo biti u mogućnosti da pomognemo porodici“, dodali su i podsetili da će možda i njima biti potrebna zdravstvena pomoć, prenose Nezavisne.
To je taj benefit koji nam je korona donela – da se okrenemo jedni drugima i da budemo više ljudi. Milioneri su i do sada imali svoje milione, i ogromna bogatstva, ali ih nikada do sada nisu nikome ponudili. A to sada čine, jer su došli do saznanja da su u bolesti i smrti svi jednaki, bez obzira na novac. I da se zdravlje i život ne mogu kupiti novcem. Zato što, koliko sutra neko od njih može da bude na respiratoru, jednako kao i svaki drugi stanovnik na planeti. Žele da pomognu onima, koji pomažu druge, nudeći svoj novac za dobrobit čovečanstva.
Lepo je čuti tako nešto, jednako kao što je lepo slušati i mnoge druge, koji nisu milioneri , ali koji su u vreme epidemije nesebično nudili pomoć i našli se pri ruci onima, kojima je ona potrebna. Brojne humanitarne organizacije su i u vreme najveće epidemije radile, uključujući i volontere koji su svoje živote izlagali riziku, kako bi pomogli. Pa, ima li ičeg lepšeg od toga.
Mada, ruku na srce, nikoga od njih nismo previše spominjali, malo ih je bilo u medijima, gotovo da se nije ni progovorilo o njima. Nekako smo više u svim, pa i u ovoj situaciji, okrenuti onom što je loše, onome što nije primer niti nauk za ponašanje. Ubismo se pišući o rušiteljskim pohodima jednog broja ljudi ovde u Srbiji, zaslužiše i živi prenos na TV kako bismo iz minuta u minut mogli da gledamo njihove bahanalije, a za to vreme neki drugi ljudi su po celoj Srbiji pomagali na bilo koji način. Oni, međutim, nisu važni. Oni to prosto rade, jer žele da rade tako nešto. I ne mislimo da su heroji, samo zato što su se posvetili humanitarnom radu ili bilo kojoj vrsti pomoći zajednici. To nikoga ne zanima, i nikoga za njih nije briga.
A treba, o dobrom treba govoriti svakodnevno, kako bi se dobro uvećalo. Kako bi se,eventualno, dobrim i drugi zarazili. Kako bi što veći broj ljudi gradilo neki novi, bolji svet.
Možda je ovo samo početak tog boljeg sveta, za čiju izgradnju su potrebne i žrtve. I čovečanstvo ih trpi, još uvek. Bojim se samo da dobro, koje se pomalja iza oblaka, ne zaseniu neki oblačić loših ljudi, i sve započeto pokvari. Šteta bi bila velika, ali mi to – na žalost vidimo – tek kada se šteta napravi.
21.avgust
