Ekološki protesti na ulicama Srbije se polako gase, a referendum o pravosuđu stiže. Na te dve teme vidi se razjedinjenost i nepovjerenje u opoziciji. Bez obzira na upinjanje i sve pokušaje u proteklom periodu da se da do znanja narodu i pokaže kako je ona ta, koja će promeniti svet.
Zašto mešamo ekološki pokret sa opozicijom? Pa zato što se opozicija sama umešala, koristeći priliku da pokupi poene na životno važnoj temi, kakva je ekologija. Malo se ušeprtljala u nastojanju da se kamuflira u zelenim redovima, jer je previše ogorčena i puna besa, da bi prošla nezapaženo.
Niko nema ništa protiv ekoloških protesta, svi su za zdravu vodu, vazduh i životnu sredinu, ali svako normalan je protiv zloupotrebe nekih viših ciljeva u korist politike. Opozicionari su odmah, na početku, „zatrovali“ životnu sredinu svojom patološkom mržnjom prema Vučiću i postojećoj vlasti. Pa bar da umeju i u tome da bude ujedinjeni, i da pevaju istu pesmu……ali ne umeju.
Kako izgleda višeglasje među protivnicima vlasti pokazale su blokade drumova u proteklom periodu. Nakon što su prvobitni uslovi organizatora ispunjeni – Vučić je najavio izmene Zakona o referendumu i povlačenje Zakona o eksproprijaciji – deo opozicije oko zelenih snaga pozvao je na nastavak blokada do „proterivanja Rio Tinta“.
Gvožđe se kuje dok je vruće, a sad se izgleda ohladilo. Opozicionari su u tom trenutku, negde početkom decembra, mislili da će protestima prigrliti „pobedu“. Bilo ih je dosta na ulicama, jedni su hteli zdravu životnu sredinu, drugi su hteli vlast, a poneki bogami i nisu znali šta hoće, nego prosto vole da budu protiv vlasti, pa se pridružili. Njihova polarizacija vremenom je bila neminovnost, nego ne valja to što je brzo stigla, pa opozicija nije mogla u dovoljnoj meri da iskoristi ekologe. Pročitane im namere pre vremena, zato što su bili netaktični i nasilni. Zato što su blokadama počeli da idu na živce onom svetu, koji ne sledi njihove ciljeve. A svako ima pravo na to. I u tom segmentu se opozicija pokazala. „Demokratski“ su na blokadama pretukli neke građane, samo zato što su digli glas, i želeli da nastave svojim putem.
Sve u svemu opozicija je odlučila da nastavi sa protestima sve do izbora 3 aprila, a kako će da okupi ljude nije baš jasno, budući da je 5 oktobar odavno umro, i prevaziđena je stvar. Treba nešto novo i originalno što bi narod podiglo, u korist opozicije, razume se. Ja to nešto u ovom trenutku ne vidim ni u naučnoj fantastici.
Sad će i referendum o ustavnim promenama, u nedelju.
Pet godina odlagana reforma predviđa odlučujući broj „uglednih pravnika“ u najvišem sudskom i tužilačkom telu. Nije definisano ko bi bili „ugledni“ ljudi, ali jeste da ih bira skupštinska većina.
Opoziciji se čini da vlast planira kampanju „niskog intenziteta“, da u tišini progura ustavne promene uz iole pristojnu izlaznost svojih pristalica. Deo opozicije u referendumu vidi smicalicu vlasti da razvuče opozicioni front i u izbornu kampanju uđe sa uspehom na referendumu. I vazda tako neke sumnje, ničim konkretnim dokazane. Uostalom, i vlast ima pravo na niske udarce, što bi samo opozicija imala?
Proći će i referendum. Onako kako ga je vlast zamislila, a tako bi ga – sigurna sam – zamislila i opozicija, da je vlast. Da se ne lažemo, jer smo sve već videli i čuli u našim životima, od jednih i drugih, koji samo menjaju mesta.
Ne znam hoće li opozicija nastaviti sa protestima do 3 aprila, kako je obećala. Ako nastavi, krijući se i dalje pod ekološkim plaštom, stvarno mora da smisli nešto originalno, inače, džaba joj posao. Izbori će doći i proći, isto ko i referendum, primedbe opozicije će odlepršati, a snaga će joj biti još manja no što je bila. Ne govorim ja to zato što sam na strani Vučića, a protiv opozicije. Govorim zbog toga što mi žao, žao mi što opozicija lagano izumire. Kao retka biljka. A to ne valja, ni za koga, uključujući i vlast, posebno ne valja za građane. I badava opozicija baca krivicu na drugoga, jer „si sreću nema”, valjalo bi da se zamisli nad sobom i upita se zašto je tako.
Opoziicija je uništila samu sebe svojom nesposobnošću i bremenom na svojim plećima, koje vuče iz perioda kada je bila vlast. Prosto joj se pobrkali živci u ovoj političkoj priči.
14. januar
