Naslovna ŠTO da ne KAŽEM ŠTO DA NE KAŽEM – PLASTIČNI KOMENTARI PLASTIČNIH DEVOJKI

ŠTO DA NE KAŽEM – PLASTIČNI KOMENTARI PLASTIČNIH DEVOJKI

0

Glumica Nataša Ninković našla se na meti kritika zbog toga što se ne ulepšava pomoću estetske hirurgije i estetskih zahvata.

– Žene, ajmo o ovome jer je meni to jako čudno: Zašto se Nataša Ninković malo ne zategne? Je*ote, kad sam ja kao sekretarica u krš firmi uspela da skupim za botoks i hijaluron, može i Nataša Faking Ninković! Brate, gledam ovu Daru iz Jasenovca i ne mogu da verujem da Nataša izgleda kao moja baba! Žena je moje godište, alo, jel vi kapirate – napisala jedna korisnica Tvitera, a objava je vrlo brzo postala viralna i dočekana je na nož.

E, baš me pogodi u srce. I mozak. Taman sam htela o tome, a nisam znala odakle da počnem. Hvala „lepoj” tviterašici koja je, „kao sekretarica u krš firmi prikupljala novac” kako ne bi izgledala kao Nataša Ninković. U suštini nikada i ne može da izgleda kao Nataša Ninković jer se lepota takve vrste ne kupuje nikakvim novcem. Ona se ima ili nema, a neko je vidi ili ne vidi.

Dakle, o hijaluronima i botoksima bih ja ovoga puta. O svemu onome što mlade, po prirodi stvari lepe devojke, stavljaju na sebe i u sebe kako bi (ne znam po čijim standardima i merilima) bile lepe. Sve jesu, samo lepe nisu, ali ih o tome niko nije obavestio.

Nije ova priča izrugivanje, niti su mlade devojke sa takvom filozofijom života za žaljenje. Daleko od toga. Priča je ovo o još jednoj nakaradnoj vrednosti koja nam je odnekud stigla, pravilu ponašanja koje nam „ubi” svu lepotu mladosti, posebno žensku lepotu. I dobismo klonirane žene sa napućenim usnama, ogromnim grudima i zadnjicama, veštački zategnutom kožom što se vidi iz aviona……..žene koje liče jedna na drugu, ali na sebe u prirodnom izdanju ni izdaleka. I što je najgore u priči, ponosne su na svoj novi izgled, njime se hvale i preporučuju, slikaju na instagramu i ponižavaju (čega nisu svesne naravno) i pokušavaju da svojim izbotoksiranim izgledom stignu do zacrtanog cilja – u poslu, ljubavi, životu uopšte. I stignu, što je najtragičnije. Stignu tamo gde su krenule, jer nasuprot njih žive neka druga bića, koja se zovu muškarici, a mnogi od njih su, takođe, razumu i mozgu rekli zbogom. Pa se tako rađaju nove generacije mladih ljudi koji, čim otvore oči, budu edukovani za život, kakav se danas živi. Za izveštačen, lažni i truo život.

Nekada su se mlade žene ugledale na raznorazne Nataše Ninković, želeći da jednoga dana budu one, ili slične njima. Zato što su nekada te mlade devojke išle za pravim vrednostima, ne razmišljajući ni krajičkom mozga da li im je nos malo kriv, jesu li im usne tanke, grudi male,a zadnjica nevidljiva. Niko im, doduše, to nije ni govorio jer je svaka od tih devojaka imala ponešto lepo, svoje, drugačije…..A težnja za sticanjem znanja, za dosezanjem ciljeva koje su postigli neki veliki ljudi u bilo kojoj sveri života, bila je jednako prisutna kod svih.

Sa onolikim nosem, Barbara Strejsend je uvek bila obožavana i simbol lepote i prestiža. Nije operisala nos iako je imala mnogo, mnogo više para od sekretarice u krš firmi. Nijedna velika pevačica ili glumica tada nije krila svoje bore. Naprotiv, ponosila se njima, zato što je bila velika zbog nečeg drugog.

Kriterijumi lepote potpuno su se pomerili. Od žena se očekuje da i u petoj, šestoj deceniji budu savršene i „mlade“.Što nije moguće ni po jednom zakonu, posebno ne po zakonima prirode. Pa umesto da budu stare, što priliči njihovim godinama, bivaju “kreature mladosti”, koje se trude da prkose godinama, a ustvari sebe izvrgavaju ruglu.

Vraćam se Nataši Ninković. Mnogi su je uporedili sa Monikom Beluči, hvalili ne samo njen izgled nego i način na koji se ponaša u javnom životu, njenu glumu, harizmu, ali i u krajnjoj liniji to kako je odigrala svoju ulogu u filmu „Dara iz Jasenovca“ od koje je sve i krenulo.

Te stoga – briga Natašu za plastične komentare plastičnih devojaka. Njihova plastika će vremenom da se izanđa, Natašina gluma i harizma nikada. Može samo da postane veća.

I na kraju, svako ima pravo na svoj izbor. Pa i današnje devojke koje se odluče da budu plastične. Niko im, izgleda, nije predočio da njihova plastika neće trajati 500 godina, kao kesa iz dragstora. Trajaće nekoliko meseci ili, u najboljem slučaju, nekoliko godina…..i ćao đaci. A ne radi se i ne živi samo zarad botoksa i hijalurona, makar to i ne bile krš firme, makar to bili i milioni u džepu. Priroda je priroda, a lepota je…….pa pronađite je sami, ako već toliko mnogo znate o ovoj temi.

03.mart

POSTAVI ODGOVOR

Molimo vas unesite vaš komentar
Molimo vas unesite vaše ime ovde