Četvrtog maja 1980. godine umro je doživotni predsednik SFRJ Josip Broz Tito. Kada čujete reč TITO, šta vam je prva asocijacija? SFRJ, blagostanje, drug-gospodin, komunizam, maršal, ponos ili zločinac? Odgovori zavise pre svega od životnog doba i sećanja na vreme u kome se živelo ili o kome je pričano.
Dobar deo starije generacije ga se seća po dobru – po sletu i štafeti za Dan mladosti, Pokretu nesvrstanih, po socijalizmu i radničkoj klasi, bratstvu i jedinstvu i Omladinskim radnim akcijama. Za njih je Tito bio ljubimac sveta, najveći sin naroda i narodnosti za čijeg doba su imali bezbrižno detinjstvo i mladost, siguran posao i platu, plavi dres i crveni pasoš u džepu sa kojim su mogli svuda u svet, ali su se uvek vraćali u Jugu, jer je ovde bilo najlepše.
Naravno za druge je asocijacija na Tita – Goli otok, Ustav iz 1974, crveni revolucionar, ubica i anarhista, čovek ukradenog identiteta, špijun i zatvor zbog vica ispričanog u kafani u kome se i ne spominje drug Stari.
Kao „čovek Titovog doba“ ne bih znala šta da vam kažem, a da ne uvredim koju od suprostavljenih strana – one koja je Tita smatrala „drugim ocem“ i onu drugu koja ga je smatrala „najvećim zlikovcem“. Ne pripadam ni jednom ekstremu, ali se Tita sećam po dobru. Čovek, koji je živeo u njegovom vremenu, a bio običan čovek, ne može da ga se ne seća po dobru. Iz prostog razloga jer je dobro živeo i nije ga zanimala politika, kao što ga zanima danas. Nije ga bilo briga šta radi i gde ide Tito, bilo ga je briga što on, običan čovek, ima posao, dobru platu, prava, što može da kupi sve što mu treba, da ima krov nad glavom, da ode na more………da uradi mnogo toga što danas ne može. A običnog čoveka je samo to zanimalo, nisu ga zanimali političari, domaći i međunarodni odnosi, ništa ga nije zanimalo što se njega ne tiče, a to mu nekako dođe normalno u normalnom svetu.
Danas sve to, što smo u vreme Tita imali, nemamo. A sve nas zanima. I šta nam radi predsednik, i gde ide, i šta kaže, i s kim se druži, i kako se smeje, i šta izgovara…..sve do gole predsedničke kože.
Danas smemo da pričamo viceve o predsedniku, smemo da ga nazivamo pogrdnim imenima i sprdačimo se s njim, sve to smemo, a kakva je vajda od svega toga? Bolje nam je? Bolje živimo? Imamo više para, zato što smo pljunuli predsednika? Zadovoljni smo životom? Odgovarajte sami na pitanja, ja ne bih, hvala.
Titovi savremenici kažu kako je najviše voleo vlast, žene i dobar zalogaj. Tvrde da je za te tri stvari bio rođeni talenat.Na pitanje koliko se puta Tito ženio većina ne ume da odgovori. Nije ih zanimao Titov privatni život, zanimao ih je sopstveni.
Vrhovni komandant i prvi i jedini doživotni predsednik SFRJ bio je poštovan i rado viđen gost u celom svetu. Nakon što je Josifu Staljinu rekao odlučno „Ne“ 1948. godine usledila je pomoć sa Zapada.
Šezdesete i sedamdesete godine prošlog veka pamte se pre svega po pokretu Nesvrtanih čiji su Tito i Jugoslavija bili osnivači.
Upravo taj period, sve do njegove smrti, bio je period najvećeg preporoda i blagostanja zemlje iz koje su svi mogli da putuju, idu na more, školuju se i nađu posao.
Kada je umro 4. maja 1980. godine ispratila ga je cela Jugoslavija a u Beograd se na sahranu sjatila svetska politička elita.
Na njegovoj sahrani bili su predstavnici iz 127 zemalja sveta. Među njima je bilo monarha, diktatora i predsednika a zbog broja i značaja prisutnih smatrana je najvećom sahranom jednog državnika.
Eto, to je – najkraće moguće rečeno – bio Tito. Da li je on krivac za sve što nam se danas događa – ne znam. A ne znate ni vi, samo ostrašćeni umišljate da nešto znate. Da li je stvorio dobar život samo za svog života – i to ne znam. Jedino znam da se svi potonji trude da stvore život dobar za građane, i da nikome ne polazi za rukom, kako je Titu polazilo. Je li on to imao neki tajni recept, koji je sahranjen zajedno sa njim, to najmanje znam.
Volela bih, međutim, da mlađe generacije mogu tri dana da žive takvim životom, kao što smo mi, pa da mi onda kažu je li Tito bio „otac nacije“ ili „najveći zlikovac“. I koliko im je važno da li mogu, ili ne mogu da pričaju viceve o Titu.
05. maj
