Taman se čovek “pribere” od jedne šokantne situacije na ovim našim prostorima, kad usledi druga, šokantnija. U protekla dva dana tuče na vakcinalnom punktu u Beogradu. Ljudi se svađaju i tuku zbog vakcine. Svako hoće da upadne u onu grupu, prvih 100 pre dva dana koji dobijaju po 3000, ili prvih 50 juče koji dobijaju po 5000 dinara, ako se vakcinišu. I svi su naravno hteli da budu prvi, i svi su se svađali na krv i nož ko će ugrabiti tih par hiljadarki.
Reakcije naroda (koji nije bio u redu, već posmatrao sa strane) su uobičajeno raznolike. Od onoga „koji ih je đavo terao da dele te pare i tako potkupljuju narod” do one uobičajene „ jadan narod, na šta je spao, da se izgladneo i bedan bije za 3 iljadarke”.
U čitavoj priči, sasvim normalno, prvi i najveći krivac je Vučić, koji se dosetio da deli te pare. Široka lepeza komentara na tu temu, ne može da stane u jednu rečenicu. A i ne treba. Glupo je ponavljati gluposti. Oni isti, koji do juče ni u snu nisu hteli da se vakcinišu, sada se svađaju i tuku za vakcinu. Malo mi nije jasan nagli preokret u mozgovima, ali dobro. Čuda se događaju, ovde u Srbiji posebno. Zato što u našim životima ne postoje pravila, a u našim glavama nema jasnog stava. Danas jedno, sutra dugo, uglavnom kako prilike nalažu. I u zavisnosti od toga kakvu ja lično korist imam.
Dok su Kon i Kisićka danima zapomagali da se vakcinišemo, jer tako štitimo i sebe i druge, bilo nas je briga. Mi nećemo za inat, a za druge nas zabole uvo. Kad ti Vučić da 3 ili 5000 da se
vakcinišeš, e onda bi i otrov popio. Ako se, kojim slučajem otruješ, biće kriv Vučić, a ne ti.
Ja sam zabrinuta za nas, ovakve kakvi jesmo. Svaka priča i događaj ovakve prirode govori o nama, kao ljudima, o našim karakterima i našem mentalitetu.
Sve govori u prilog činjenici da smo potkupljivi, potkupljivi za sitne pare. I da ne razmišljamo ni o čemu, pa čak ni o sebi i svom zdravlju. Vakcine su bile štetne do onog trenutka dok nisu postale korisne. I vredele 3 ili 5 hiljada dinara za svakog, ko prvi stigne do njih. A svi ne mogu da budu prvi.
Ne znam zašto je predsednik Srbije ponudio te pare, nije mi rekao, ali ne vidim ništa loše u tome. Tim pre što u svetu kompanije svojim radniicima, koji se vakcinišu, daju takođe pare, i to mnogo veće od ovih. Da sačuvaju zdravlje, kako objašnjavaju, jer samo zdravi mogu da rade, a kompanija može da ima profit samo ukoliko su radnici na broju i rade. Prosto ko pasulj, bez ikakve filozofije, ponajmanje bez razloga za sumnju u ovakav potez.
Ali Srbija je drugo, Vučić je drugo, mi smo tek nešto drugo……. Kada pročitamo da nagrađuju strane kompanije, onda mi komentarišemo „alal im vera, vidiš šta oni rade za svoje radnike”. Kada čujemo da je to recimo, kompanija u Gornjem Milanovcu, odmah počinje tu nešto da nam „smrdi”. A tek kada se predsednik države „usudi” da stimuliše građane na vakcinaciju, tek tada je svima sve sumnjivo, nastoje da otkriju teoriju zavere, skrivene namere, i poteze predsednika, koji potkupljuje narod za sitne pare.
Ponekad, izvinite, pomislim da smo mnogo primitivni, neobrazovani, i ne bih da kažem glupi, ali ne i pametni. Svaku bogovetnu stvar u ovoj zemlji izvrnemo, okrenemo naopačke, osudimo, bacimo pod noge i popljujemo, pa onda – ako uopšte odlučimo – počnemo malo i da razmišljamo. Ali, to se retko dešava. Zato što mi unapred znamo da su se svi urotili protiv nas i da nam niko, uključujući i predsednika Vučića, ne misli dobro. Mi smo, kako bih rekla, opozicija zdravoj pameti.
08.maj
