Svake godine u ovo vreme obeležava se Dan sećanja na stradale i prognane Srbe u zločinačkoj akciji “Oluja”. Srbija je Dan sećanja ove godine obeležila u Busijama.
Osmi put smo se podsetili na ono što se dogodilo avgusta 1995 godine, užasnog pogroma, proterivanja više od 250 hiljada Srba, egzodusa i etničkog čišćenja, podsećajući istovremeno i sebe – ko smo, šta smo, odakle smo i kuda idemo. Našeg identiteta, u koji su ugrađeni i Jasenovac i Jadovno, svaka jama, svaki malj i svaka kama koji su bili posledica te iste politike istrebljenja Srba, nekih pedesetak godina ranije.
Za nas to nisu samo strašne brojke stradalih, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u Busijama.
“Nikada mi nećemo zaboraviti nepregledne kolone traktora koje voze dečaci jedva izbegli metku, bombi ili kami. Ikone našeg sećanja i večni temelji našeg identiteta su majke koje privijaju svoje bebe, svoje srpske bebe na grudi i unezvereno se osvrću u strahu da horde progonitelja ponovo odnekud ne iskrsnu i dovrše svoj davno isplanirani krvavi posao. Žive su slike sirotinjskog pokućstva na traktorskim prikolicama i ikone krsnih slava ušuškane najlonima i ponjavama da se ne oštete u zbegu. Tako su, kao i uvek kroz istoriju, sa nama putovali i Sveti Jovan i Sveti Nikola, Bogorodica i arhangeli, naši nebeski zaštitnici”, rekao je u svom govoru srpski predsednik.
Negde u isto vreme te večeri i u Kninu je – predajom odlikovanja penzionisanim hrvatskim generalima – obeležavana 26 godišnjica “Oluje”.
“Ovde smo večeras da se radujemo svojim pobedama, a ne da likujemo nad tuđim porazima, rekao je predsednik Hrvatske Zoran Milanović, uz poruku da je Knin bio i svet i proklet, a da je tu stavljena tačka na izmišljenu okupaciju Hrvatske.
“Prilika je da se prisetimo dana ponosa i pobede, ali i izraz trajne zahvalnosti prema svima koji su dali svoj život da Hrvatska bude ponosna” – rekao je hrvatski premijer Andrej Plenković. I tako poslao jasnu poruku Srbiji, dodavši “ da će Hrvatska uvek dostojanstveno slaviti Oluju, kako bi buduće generacije negovale tradiciju Domovinskog rata”.
“Vodimo se politikom pomirenja, suživota i razumevanja, uz poštovanje istorijske istine i izražavanja pijeteta svim žrtvama. To ne znači da ćemo ikada ikome dopustiti da dovede u pitanje legitimitet Oluje. To je poruka Srbiji koja bi trebalo da napusti jalovu politiku prošlosti i okrene se politici pomirenja” – poručio je Plenković.
Tako su zvaničnici Srbije i Hrvatske obeležili Oluju. Svako na svoj način, gledajući je iz potpuno različitih uglova. Iste večeri jedna novinarska ekipa je posetila Hrvatsku Dubicu, u kojoj su nekada živeli i Srbi i Hrvati, a danas ne žive ni jedni ni drugi. Srbi proterani, tek pokoji se vratio, a Hrvati sami pobegli. Njih se Oluja nimalo ne dotiče, i briga ih za obeležavanja. Nema tamo šahovnice, ni bilborda sa likom Gotovine, zločinačkim umom Oluje.
“Nema ti ovde sine ni Srba ni Hrvata. Sve pobeglo”, prokomentarisao je stari bračni par Srba.
“Oterali nas Srbe, pa uništili i svoje Hrvate. Kad su shvatili da hleb, mleko i sve što im je potrebno za život, moraju kupovati u našoj, Kozarskoj Dubici, onda su se domaći Hrvati otreznili. Oluju i ne spominju” – tako novinarima govore oni, koji su se tu pukim slučajem našli. Nesvesni da upravo u njihovim rečima leži suština čitave priče. Život je jedno, a politika drugo. Obični ljudi se ne mrze i ne kolju, ne proteruju se međusobno, i umeju oni da pronađu zajednički jezik. Muka je od onih, koji države vode, koji u glavi neguju ciljeve, apsolutno nevažne i marginalne za običan svet. Ali, ko običan svet uopšte nešto pita.
“Kad su shvatili da hleb, mleko i sve što im je potrebno za život, moraju kupovati u našoj, Kozarskoj Dubici, onda su se domaći Hrvati otreznili. Oluju i ne spominju”.
Tek tada, kada političari počnu da razmišljaju kao ovaj, prost i običan svet, teka tada može nešto od svih nas da bude. Ovako, čisto sumnjam.
08. avgust
