Ode i Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija, zajedno sa Ujedinjenim nacijama, do đavola. Stvoren da miri i održava mir u svetu, svrstao se na jednu stranu. Ali dobro, to se je i moglo očekivati. Rat donosi zlo, svi smo toga svesni i niko pametan ne bi stao u odbranu rata. Malo koga, međutim, zanima da rat može biti izazvan od onoga ko tiho i podmuklo ubija. A Ukrajina je to činila, i to svi znaju, samo se prave blesavi.
Savet bezbednosti je reuzolucijom osudio agresiju, Srbija je glasala za očuvanje teritorijalnog integriteta svake zemlje, pa i Ukrajine. Ne i za sankcije prema Rusiji. Najmudriji stav koji se je mogao izreći u ovakvoj situaciji. S tim što takav stav svako tumači kako mu odgovara, iz svog ugla.
Albanci su posle toga totalno odlepili. „Srbija je jedina koja je stala uz Rusiju, Vučić je isti kao Putin“ – rekla je predsednica tzv. Kosova Vjosa Osmani, osuđujući Srbiju jer ne želi da uvede sankcije Rusiji. Pa nismo mi histerične budale, povodljiva nacija koja ne misli svojom glavom, već sledi uputstva tamo nekih, neću ni da ih spominjem. Tamo nekih koji uvode sankcije i za ruske mačke. Mađunarodna federacija uzgajivača mačaka zabranila vlasniicima iz Rusije učešće na takmičenjima. Glupo, ali ovakve primere treba navoditi, kako bi se znalo u kojoj je meri svet sluđen, izdoktriniran i pod diktatom jedne zemlje. Godinama unazad.
Jasno je ko dan da se iza horskih optužbi iz Prištine – da su Beograd i predsednik Aleksandar Vučić „ratna pretnja za region“, kriju opasni planovi kosovskih Albanaca i njihovih saveznika da se silom zauzme sever Kosova, a Srbija natera da se priključi sankcijama Rusiji.
A Srbija je u ovom trenutku, kako reče ministar Aleksandar Vulin, jedina slobodna zemlja u Evropi, koja nije postala deo antiruske histerije.
Naravno da Priština nije sama u toj prljavoj raboti. Očigledno je da i određeni zapadni centri moći žele da izvrše dodatni pritisak na Beograd da zauzme stranu, odnosno da uvede sankcije Rusiji. Zato se i podgreva ponovo narativ kako je Beograd eksponent Kremlja i Rusije na Balkanu što je posebno opasno u situaciji krize u Ukrajini.
Govoreći o pritiscima na Srbiju i situaciji u svetu, ambasador Ruske federacije Aleksandar Bocan- Harčenko akže:”Sigurni smo u doslednost Srbije i predsednika Vučića”.Čovek razume i ne traži ništa za uzvrat, Zapad traži sve i ništa ne razume. Ili se pretvara da ne razume, sluđen godinama unazad negovanom američkom hegemonističkom politikom. Pala je i Evropa, samo toga nije svesna. Kad se probudi, biće kasno.
“Amerikanci, koji su genocidom stekli svoju današnju teritoriju, koji su jedini do sada u istoriji koristili nuklearno oružje, i to protiv civila, nemaju pravo da ikome govore bilo šta”- komentariše politikolog Aleksandar Pavić.
Spisak američkih intervencija širom sveta posle Drugog svetskog rata do danas pokazuje da su od 33 intervencije samo dve bile sa mandatom Saveta bezbednosti UN. To pokazuje da Amerika, ne samo da nema pravo da spočitava nešto Rusiji, nego nikome na svetu.
Pavić podseća i da SAD svega dvadeset godina za vreme svog postojanja nije učestvovala u nekom ratu.
Američki intervencionizam uzeo je zamah naročito nakon Drugog svetskog rata – dotadašnja izolacionistička politika SAD odbačena je u korist mešanja, neretko vojnog, u unutrašnja pitanja drugih država. Brojni su primeri u kojima je Amerika umešala prste, uključujući Iinaš.
Ima, doduše, i slučajeva gde se Amerika nije mešala. Na primer, u slučaju Paragvaja, gde je Alfredo Stresner bio diktator nekoliko decenija, i to vrlo brutalan diktator. Ali, on je odgovarao interesima SAD i Paragvaj im nije bio na smetnji. Ne treba zaboraviti ni način na koji se SAD obračunavaju sa Kubom.
Mnogo rupa u znanju imamo svi, da bismo sebi dopustili bilo kakvo komentarisanje i stavljali se na bilo čiju stranu. Osim toga i sećanja nam brzo blede, zaboravljamo mnogo toga što smo osetili na sopstvenoj koži i videli rođenim očima, pa danas lagodno osuđujemo ili branimo nekoga.
Zato mislim da je stav naše države vrlo mudar i promišljen, da nismo u zavidnoj situaciji, jer ovde se ne radi o tome da će poskupeti gorivo a za njim i sve ostale namirnice, pa ćemo još teže živeti. Ovde je reč o tome hoćemo li i dalje biti robovi ili će se nešto promeniti u svetu.
04. mart
