Tražili ste, gledajte. Ode Rio Tinto iz Srbije. Šta ćemo sad? Šta sada da smislimo da pljujemo vlast i blokiramo saobraćaj? Baš veliki problem. Ova premijerka nas je matirala, treba nam vremena da se opasuljimo, stanemo na noge i osmislimo novi povod za izlazak na ulicu.
Ja se, eto, malo šalim, a u suštini se baš i ne šalim mnogo. To je to. Pa kako se kome dopalo.
Premijerka Ana Brnabić je posle sednice izjavila da je ukinuta uredba Vlade o prostornom planu područja posebne namene.
„ Prostorni plan je ukinut i više ne postoji. Samim tim poništeni su svi upravni akti u vezi sa kompanijom Rio Tinto odnosno Rio Sava. Ukinuli smo i odluku o formiranju Radne grupe za implementaciju projekta Jadar i time ispunili sve zahteve ekoloških protesta i stavili tačku na Rio Tinto -rekla je Brnabićeva i dodala – Ugovore nikada nismo ni imali, kao što smo više puta i rekli.”
Tu je, dakle, kraj Rio Tintu. Ali ne bi trebalo da bude i kraj podsećanja na stvari koje su fakat, što bi rekao Đole Balašević. Fakat je da je Rio Tinto dobio dozvolu 2006 godine, u periodu vladavine demokrata. To znači da su oni, koji su protestvovali, protestvovali protiv sebe. I uspeli da se obore, mislim sebe i svoje odluke, ne Vučićeve, kakav im je cilj bio. Tadićeve, čisto da osvežimo sećanja. Zato što je to mnogo važno, i zato što je važno da građani – koji ne moraju mnogo da znaju o politici – ipak treba da budu informisani o nekim stvarima, kako bi valjano sudili. Danas i ubuduće.
Saterani u ćošak odlukom Vlade, protestanti se hvataju glupih komentara „Pa da, otišao Rio Tinto na kratko, pa će da se vrati”, „More daj svejedno mi da ga skinemo s vlasti, jer posle može da bude kasno”. Može, može da bude kasno, itekako može. Zato što postoji šansa da na površinu iskoče i neke druge istine u prilog Vučiću, a na štetu njegovih rušitelja. Kao što su finasijeri iz inostranstva, poput USAD i Rokfelera, koji finansiraju proteste i o kojima je premijerka juče govorila.
Osim toga sve je u ovom slučaju transparentno, što bi rekle demokrate. Premijerka je posle sednice pozvala sve ekološke organizacije i udruženja da preuzmu dokumenta i da ih sami analiziraju, a ponudila je i pomoć stručnih ljudi iz kabineta, ako nešto nije jasno. Ćuta je to odmah prihvatio, dok se Sava Manojlović iz inicijative „Kreni-promeni” još uvek femka. Nastavio je protest, samo on zna zbog čega.
„Što se tiče zahteva Save Manojlovića iz inicijative „Kreni-promeni“, ispunili smo sve zahteve, pa čak i neke hirove. Ja sam mislila da je on jedan razuman čovek, međutim, imala sam priliku ovih dana da se u to razočaram” kazala je premijerka Ana Brnabić i dodala:
„Pored toga što laže, on je i nepismen. Imao je priliku da direktno utiče na izmene i dopune ovog zakona. Nema šta predsednik da verifikuje predlog za narodnu inicijativu, već odbor Narodne skupštine. Pokazao je koliko ništa ne zna, a onda opet pozvao na okupljanja ispred Predsedništva večeras zato što predsednik to nije uradio. A on tu nema nikakvu funkciju u tom procesu i ne može da je verifikuje”.
Ma nije strašno što Sava Manojlović ne zna, to je njegov problem i hendikep. Strašno je što Sava Manojlović utiče na građane i na njihovo mišljenje, šireći laži. Strašna je i činjenica da čovek, koji je ispunjen mržnjom, ne razmišlja racionalno, ne uvažava činjenice i crno na belo, njega samo vodi njegova mržnja, a lažne argumente prikuplja usput, pa ako upale. A pale, u mnogim slučajevima kod naroda pale. Zbog toga što i jedan deo građana misli da je vlast po di foltu loša, da laže i da je treba menjati. A da je opozicija ta koja se bori za narodna prava i treba je slediti. Takvo razmišljanje nas je više puta dovelo do pogrešnih odluka. Uplelo nas u kučine gde ne možemo da se snađemo, pa ne znamo da li smo pošli ili smo došli.
Bilo bi mi drago da dočekam trenutak u kojem će se za vlast boriti junaci. Kako dolikuje srpskom narodu. Kad kažem junaci, mislim na ljude koji će biti kadra da protivniku pruže ruku kada je bolji od njih, a glavu da mu skidaju onda kada ne valja i kada od njega valja spašavati narod. E, to bih volela da vidim, a u proteklih 30 godina naši „politički junaci” me se baš i nisu dojmili. Svi odreda su funkcionisali po principu „Juriš”. Uz primenu borbene veštine “nož u leđa”. I uz pomoć “domaćih izdajnika i stranih plaćenika”, koliko god vam ova fraza otrcano zvučala. Naravno i uz
svesrdnu podršku neinformisanih ljudi, koji opterećeni lošim životom, gutaju sve laži i prevare. I na kraju dobiju – ništa.
Što se mene tiče ja bih sada da mi oni, koji su me sprečavali da na vreme stignem na posao i uticali na moju zaradu toga dana, plate odštetu. I što sam se zbog njih smrzavala na ulici, iako nismo istomišljenici, da mi plate. Kako zašto? Pa zato što nisu bili u pravu i zato, valjda, što su demokrate i zalažu se za uređeno društvo. Ili je to bila samo farsa?
22. januar
