Kako krenu Nova godina, krenuše i vesti o novinama u njoj. Kod nas, ovde u Srbiji, vesti o izmenama više Zakona….o penzijskom i invalidskom osiguranju, o saobraćaju i saobraćajnim dozvolama, o izvršiteljima, kućnom redu, parkiranju…….odjednom mnogo toga, što bi trebalo u ovoj godini da donese boljitak.
Mi smo, ipak, još uvek zemlja na brdovitom Balkanu, koja nije ušla u Evropu i koja se za sada bavi neki prizemnim, ovozemaljskim stvarima. Evropske zemlje u Novu godinu ulaze sa nekim drugačijim Zakonima i potrebama, do kojih mi ovako primitivni, tek treba da stignemo. Kad uđemo u Evropu, mislim.
Luksemburg bi, čitam vest, trebalo da bude prva evropska država koja će u potpunosti legalizovati marihuanu. Pripreme za to su uveliko u toku, ali se očekuje da će ona biti dostupna širom zemlje tek za dve godine. Ipak, marihuanu radi zabave i opuštanja moći će da kupe samo registrovani stanovnici Luksemburga.
Prodavnice proizvoda na bazi kanabisa, ali sa mnogo širim asortimanom proizvoda, mogle bi da se pojave širom Luksemburga tokom 2022. godine, ukoliko Vlada istraje u nameri da u potpunosti legalizuje kanabnis. U prodavnicama se prodaje medicinski kanabis, u kome su veoma male količine THC-a, pa je neupotrebljiv u rekreativne svrhe. Sada bi ti moglo da se promeni. „Ideja je da legalizujemo i marihuanu koja se ne koristi u medicinske svrhe. Zbog toga će kompletan sistem proizvodnje i distribucije morati da bude uspostavljen ovde u Luksemburgu“, rekao je ministar zdravlja Etijen Šnajder.
„Dobro nam je pozanto da okolne zemlje, kao što je Francuska, ne dozvoljavaju upotrebu kanabisa u rekreatvine svrhe. Zbog toga moramo da pripremimo zakone koji će omogućiti prodaju kanabnisa samo stanovnicima Luksemburga. Neće biti moguća prodaja strancima, kako bismo izbegli da država postane turistički centar za ljubitelje marihuane“, dodao je Šnajder.
Luksemburg je u junu 2018. legalizovao kanabis u medicinske svrhe, a ukoliko istraje u nameri da ga u potpunosti legaliziuje – proizvodnju, prodaju i konzumaciju – pridružiće se malenoj grupi zemalja u svetu koje su to već uradile – a to su Kanada, Urugvaj i 11 američkih saveznih država.
Podslednji podstrek zagovornicima legalizacije kanabisa dao je italijanski vrhovni sud, koji je nedavno doneo odluku da je uzgajanje manjih količina kanabisa u domaćoj radinosti legalno. Ipak, njihovu radost pomutili su predstavnici konzervativne vlade, koji se takvoj ideji snažno protive.
Daleko smo mi od Evrope, kao što vidite. Brinemo o trivijalnim zakonima, a kanabis u rekreativne svrhe, ko uopšte razmišlja o tome? Doduše mrdamo se i mi pomalo sa mrtve tačke usvajajući raznorazna pravila i zakone u oblasti polne različitosti, rodne ravnopravnosti, ljudskih prava i prava deteta. Jel imamo gej paradu? Imamo, kao sve normalne evropske zemlje. Jel brinemo o pravima deteta koja obavezjuju nastavnike, roditelje ( i sve ostale naravno) da dete poštuju ko cara (šta god ono radilo), jer u protivnom mogu da odgovaraju. Jel su neki od nas zabrinuti za ljudska prava pedofila kojima sledi doživotna robija? Jel dozvoljavamo decu istopolnim partnerima? Jel smo stavili u razmatranje pojmove roditelj 1 i roditelj 2, umesto mama I tata? Pa nismo ni mi od juče, sledimo i mi ta prava i zakone, koji nas obavezuju ukoliko hoćemo da postanemo „normalan“ član te
evropske zajednice sa „naprednim“ razmišljanjima i shvatanjima. Stići će na red i kanabis, polako. Ne može sve odjednom, pobrkaće nam se silne napredne ideje u glavi, pa možemo i da pogrešimo negde. A mi ne smemo da grešimo, posebno ne na putu ka Evropskoj uniji gde nas čeka med i mleko, samo ako budemo dobri i ponašamo se onako, kako nam Unija nalaže.
Pravo da vam kažem, da mene neko pita – ja bih ostala da živim u „primitivnoj“ zemlji mojih dedova i pradedova u kojoj se je lepo znalo ko kosi, a ko vodu nosi. Šta je dobro, a šta ne valja. Šta valja raditi, a šta ne valja nikako, jer je protivno Bogu, i božijim zakonima. Ali ne može, kao što vidite. Neka nova vremena došla, vremena u kojima moraš da pogneš glavu pred nakaradnostima i izopačenostima, na svoju štetu da je pogneš, ali na korist velike zajednice u kojoj se rađaju i žive neki novi ljudi, ljudi koji svet prilagođavaju sebi, a ne sebe svetu.
Eto, i u ovoj Novoj ćemo se svojski truditi da se udvornički ponašamo prema svemu, što nam neko nameće kao vrednost, a onda ćemo se pitati : gde nestadoše prave vrednosti, i šta se to događa s nama?
„Ćutanje je zlato“, govorili su naši stari. Izgleda da smo jedino to, od starog, uspeli da zadržimo. Da ćutimo i dozvolimo da nas zlo proguta.
4.Januar
