Često spominjem Čedomira Jovanovića ovih dana, izvinite ako smetam, ali mi je – u masi političkih promišljanja – Čedino nekako najnormalnije i najkasvetnije. Pogubih se u moru političkih lupetanja, pa mi Čedomir Jovanović nekako dođe ko ostrvo spasa.
On je, naime, ovih dana prokomentarisao NIN-ov izbor da za naslovnu fotografiju stavi predsednika Srbije sa snajperom uperenim ka njemu.
Izborom fotografije za naslovnu stranu, NIN je učinio političku uslugu Aleksandru Vučiću, kaže lider LDP-a Čedomir Jovanović i dodaje da je iste „političke usluge“ Vučić dobio i kada je završio u bolnici, posle „Đilasovog policajca“, posle upada na RTS. Kazao je da iza naslovne strane NIN-a stoji Dragan Đilas.
„Nije tema NIN, to je Đilas uradio. On je vlasnik te propale novine, kao što je vlasnik Danasa, Vremena… S jedne strane njega urnišu svakog dana, on sa druge strane kaže i ja ću. Ali to nisu naši privatni ratovi, nismo mi sami u tome. Ako ovako nastavimo ovde će leteti glave“, naglasio je Jovanović.
E, upravo u tome je štos. „To nisu naši privatni ratovi“, kako reče Čeda, već stvari koje se tiču i države i naroda. Primera radi, svako kome je fotografija Vučića sa uperenim snajperom, dobar štos, zanimljiva, ili joj se čak raduje……takvom primerku ljudske vrste u najmanju ruku nije dobro. U glavi mislim. Uperen snajper nije uperen u Vučića, već u predsednika države, koji ne mora da bude Vućić. Ako je to sloboda medijskog izražavanja, kako pojedinci misle, onda smo ga nadrljali. Izgleda da i slobodu medija na ovim prostorima shvatamo, ko što smo shvatili demokratiju koju nam je neko ponudio pre skoro 30 godina. Pa, kao što vidimo, loše se zapatila na ovim prostorima.
Baš bih volela da vidim kako prolaze oni, koji se prema šefovima svojih država u bilo kojoj demokratskoj zemlji, ponašaju ovako, kao što mi činimo u našoj. Možemo da uperimo snajper, možemo da se rugamo predsedniku, nazivamo ga pogrdnim imenima, pripisujemo mu kojekakve izmišljotine, omalovažavamo ga i nipodoštavamo, ko da je najgori, a ne predsednik države.
Mešanje privatnog i poslovnog je sindrom koji se neguje na ovim prostorima. Ako nekoga ne voliš lično, onda je on najgori u svemu. Izmislićeš milion stvari da mu pripišeš, bezbroj laži u koje i Vučić je za neke u ovoj zemlji najgori. Najgori u svemu što radi, najgori samom činjenicom da se je usudio uopšte da postoji I smeta u ostvarenju ciljeva onih, koji misle da su uvek najbolji. Ničim, doduše, to ne pokazuju i ne dokazuju, ali misle, jednako kao što misle da je Vučić najgori.
Mislite li, ajd da ja sada vas pitam, mislite li da bilo koji čovek može da bude najgori, ili najbolji? Mislite li da taj, za neke najgori Vučić, nije dobar u mnogo čemu? Što je teško razlučiti dobro od lošeg, pružiti ruku za dobro, a loše kritikovati?
Onako, kako opozicija posmatra predsednika države Srbije, ispada da je najgori na svetu i da ga stvarno treba ubiti, da ne smeta. Pa eto, oni su umontirali i snajper, kao simboliku u toj borbi sa Vučićem. Ružno, ma nije ružno, tužno. Tužno po one, koji misle da su najbolji. I da je ovo način da građanima pokažu svoje sposobnosti I vrednosti. Tuga, rekoh…….i da nije tužno, bilo bi smešno.
Čedomir Jovanović navodi da nije istomišljenik predsednika, ali da nije ni njegov neprijatelj i da svaki dan živi taj 12. mart, dan kada je ubijen premijer Zoran Đinđić. „Ne poredim njih dvojicu, ne povlačim analogije i ne poistovećujem Vučića sa njim (Đinđićem), ali neću da živim u zemlji u kojoj je moguće izmontirati fotografiju i nabiti na cev predsednika države. Nisam njegov istomišljenik, ali takve stvari ne dolaze u obzir. Na šta asocira kada nekog staviš na snajper“, upitao je Jovanović.
Dodaje da su njegova pobede kada Vučić potpiše „mali Šengen“ u Ohridu, kada policajci iz Srbije sa kosovskim i albanskim kolegama spasavaju ljude u Draču i Tumanu.
„To su moje pobede, jer pre 20 godina smo se ubijali. Znači, sada ćemo biti u miru sa njima, ali u ratu sami sa sobom. Bolje da ćute. Želeli su provokaciju i uspeli su u tome – bravo“, naveo je lider LDP-a i dodao da svako normalan u ovoj zemlji mora da reaguje na takvu naslovnu stranu.
Baš tako, svako normalan u ovoj zemlji treba da reaguje na takvu stranu. Čedomir Jovanović je pokazao da je izrastao u nekog normalnog političara. Normalnog po definiciji, još uvek nenormalnog na srpskom podneblju. Valjda će i to podneblje jednoga dana da se unormali.
30.Novembar
