Prema jučerašnjem preseku, Srbija je zabeležila rekordan broj novozaraženih i preminulih lica, rečenica je koju svakodnevno vidimo u medijima, i svaki dan donosi nam novi rekord. U međuvremenu mi duboko razmišljamo šta ćemo i kako ćemo.
“Juče u Beogradu nije bilo nijednog slobodnog mesta u bolnici za obolele od korone. Krajnje je vreme da budemo jedinstveni i da se u određenom narednom periodu odreknemo nepotrebnih kontakata”, rekao je ovim povodom juče ministar zdravlja Zlatibor Lončar. Lončar ističe da retko koji sistem funkcioniše tako da može da sve građane zbrine u istom trenutku jer se radi dnevno o hiljadama ljudi, a da uz kovid pacijente, moraju se zbrinuti i pacijenti koji nisu pozitivni, ali boluju od drugih bolesti, koje podseća Lončar, nisu prestale da postoje.
Sada treba, po nepisanom pravilu na ovim prostorima, pronaći krivca za sve što nam se trenutno događa. Je li država, koja još uvek nije donela strože mere kriva, ili smo krivi mi kojima je jedini zadatak da namaknemo masku, da se klonimo gužvi i držimo distancu, peremo ruke i ne grlimo se i ne ljubimo. Prosto razmišljam, ništa ja tu ne mogu da presečem i uprem prst u nekoga.
Da je država opet uvela policijski čas, šta bi bilo? Pa bacali bi drvlje i kamenje na donosioce odluka, jer nas zatvaraju ni zbog čega i ne daju nam da živimo. Uostalom, to smo dokazali i u prvom talasu korone. Protestima smo odgovorili na uvedene mere. Neki su čas išli i dalje i govorili o zaveri, kojom se od nas prikrivaju neke krupne stvari.
Da smo, u međuvremenu, strogo poštovali mere (bez obzira da li verujemo ili ne verujemo u virrus), šta bi onda bilo? Ne znam, ali mi se čini da, ipak, ovoliko zaraženih ne bi bilo. Po prostoj računici – jer ne bi bilo prilike da se jedan od drugoga zarazimo.
Ali mi nismo, barem dobar deo nas to nije činio. Čak su se i oni najsavesniji opustili, smatrajući da je zvanično proglašenje kraja epidemije istovremeno i kraj svega onoga što nam se dešavalo, i da sada idemo dalje. Zaboravljajući strahove, strepnje, bolesne, mrtve……zaboravljajući sve kao jedno ružno poglavlje u našem životu. Koga je danas briga za sve one koji su u prvom talasu umrli od korone. A pričali smo o njima, žalili ih, kukali, raspaćivali se, potajno se zahvaljujući Bogu što nismo na njihovom mestu. Danas ih i ne spominjemo, ali danas njihovo mesto mogu da zauzmu neki drugi. Pa i mi, ko kaže da smo izuzeti iz priče.
Za razliku od prvog talasa koji nas je zatekao nesnađene, neuke i prepadnute – sada već imamo iskustva, pa bi trebalo da budemo i malo razumniji. Jer od naše razumnosti može da bude vajde, štete neće nikako. Pa čak i ako je virus izmišljotina, kakvim ga neki smatraju.
Krizni štab, koji je zasedao juče, osim velike zabrinutosti i apela upravo na naš razum, ništa drugo, drastičnije po nas, nije odlučio. Čak se i rad ugostiteljskih objekata ne pomera od 23 na 21 sat. Iz razumljivih razloga – da ne bismo umesto od korone, pomrli od gladi.Opet je sve prepušteno nama i našoj savesti. Da se štitimo, ili prepustimo dešavanjima, pa šta bude.
A mi se, bogami, itekako prepuštamo. U svim prilikama se ponašamo kao đaci koji krišom na kontrolnom prepisuju da ih nastavnik ne vidi. I srećni su, kada ih ne vidi. Drugim rečima idemo gde nam se ide, zabavljamo se kako smo navikli, ne možemo da se odreknemo kafića, slava, proslava i drugih prigodnih okupljanja, pa da se crkne.
A kada nas neko strogo opomene, poput dr Kona, mi na njega bacamo drvlje i kamenje, zaspemo ga pogrdnim rečima i stavimo na stub srama i izrugivanja, ko da nam je uzeo nešto iz džepa, ili nam je daleko bilo nekoga u kući ubio. Sa mržnjom i gnevom govorimo o ljudima koji nam žele dobro.
I ko sada može da računa na našu zdravu pamet i svest, koja nije ni u začetku. Ko pametan može na nas da se osloni i ukaže nam poverenje za zdravlje svih, ne samo onih, koji su neposlušni na času. Jer, za razliku od perioda bombardovanja
kada neki nisu poštovali sirenu pa sebe izlagali opasnosti da poginu, sada je drugačije. Ne ginu samo oni koji ne poštuju, daleko više ginu oni drugi koji mere sve vreme poštuju, ali nadrlaju zbog pametnjakovića koji sve znaju i u sve se razumeju. A pri tom su i bahati i bezobrazni.
13.Novembar
