Nije nama lako s nama, pošteno da vam kažem. Stalno smo u sukobu sa onim što je naše i svakodnevno se rvemo sa sasvim normalnim i razumnim stvarima, kvalifikujući ih kao nenormalne. Od korone nauku napravismo, od stručnjaka diletante, od diletanata eksperte. Popljuvasmo svoju državu u svakom potezu koji je preduzela za naše dobro, jer mi – jelte – bolje sve znamo i smatramo da nam država nešto namešta i smešta. Samo još nismo otkrili šta.
Omraženi i ozloglašeni dr Predrag Kon se, bez obzira na našu pljuvaonicu po njemu ovih dana ponovo oglašava. Saopštava nam da je, bez obzira na pad brojki, počelo punjenje bolnica, kao i da će se povećavati broj novozaraženih. On je naveo da se epidemiološka situacija jasno pogoršava, s tim što je još uvek relativno mirno.
“Evo ga ovaj Kon, opet nas plaši”, najblaži je komentar, upućen na njegovu adresu.
„Ne čeka se ništa, mere su na snazi, treba samo da se sprovode i da se poštuju. Iskustvo nam ništa ne znači ako se i dalje ponašamo kao da smo bez iskustva“, poručuje Kon.
Mere su na snazi, a kako mi stojimo sa sprovođenjem tih mera. Ulazim ovih dana u jednu javnu ustanovu, u kojoj cirkuliše veliki broj ljudi, uključujući i zaposlene i u trenutku shvatam da sam jedan od retkih primeraka sa maskom. Pitam, i dobijam odgovor: “Pa nekad nosimo, nekad ne nosimo. Kako kad. Dojadilo nam”. Bi mi neprijatno onako maskiranoj, ko da sam nešto Bogu zgrešila.
“Moramo da shvatimo – ako se ne vakcinišemo onda ćemo imati borbu sa ovim još jako dugo”, naglašava Kon. “Evo njega opet sa vakcinacijom. Dosadi i Bogu i ljudima. Nešto sam razmišljao da to učinim, a sad baš neću. Ko može da me natera silom, ako neću. Šta ja dobijam time što se vakcinišem?” Komplikovano je odgovoriti na ovo pitanje i ubeđivati ljude u nešto, što im jednostavno ne dopire do mozga. Puna im glava iskrivljenih informacija i pretpostavki, ni milimetra kubnog nema za nove. Digneš ruke, i pustiš ih da da žive u svom svetu. Nema leba od prijateljskog ubeđivanja.
A obavezna vakcinacija? Jaoooo, ne spominji to uopšte. To nije ni opcija opcije. Ljudska prava, sudovi u Strazburu, čuda božja se istresu iz malog mozga kao dokaz da i tom obaveznom vakcinacijom neko hoće nešto nama da uradi, mada i u ovoj situaciji ne znamo šta, ali da hoće, hoće.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić spomenu pre nekoliko dana lutriju za vakcinisane. Poumirasmo od smeha zbog ovog, kako neki rekoše, najglupljeg predloga na svetu. A jednostavno bismo mogli da malko proširimo vidike, čitajući o primerima iz drugih zemalja, pa bismo znali da veliki broj njih već ima lutriju. I nije im glupo, niti smešno. A imaju veći broj vakcinisanih, na ovaj ili onaj način. A veći broj vakcinisanih znači manju mogućnost širenja zaraze, oboljevanja i umiranja od koronavirusa.
O čemu mi pričamo, kada kod nas ni 50% zdravstvenih radnika nije vakcinisano što je u ovakvoj situaciji etički potpuno neispravno. Zato što su potencijalna opasnost za pacijente, ako već ne žele da brinu o sebi i svom zdravlju.
Nas apsolutno nije briga šta se događa u svetu i kako se svet odnosi prema koroni. Pod lupu stavljamo samo poteze u našoj zemlji, koji se – usput budi rečeno – vuku zarad nas i našeg zdravlja, ne upoređujući ih sa drugima.
Ne smem ni da zamislim našu reakciju na nešto, što se dogodilo u Poljskoj. Naime poljska pogrebna preduzeća pozvala Poljake da se vakcinišu i tako se uključe u kampanju da se što brže obavi vakcinacija protiv koronavirusa.
„Vakcinišite se što pre. Mi ionako imamo dovoljno posla“, poručila su Poljacima iz pogrebnih preduzeća.
Poljska Vlada je u želji da nagovori neodlučne Poljake ili one koji odbijaju vakcinaciju uvela i lutriju i od početka ovog meseca do kraja septembra Poljaci mogu da okušaju sreću i dobiju neku od nagrada.
Htela sam zapravo da kažem – niti je Vučićev predlog glup, niti je dr Kon lud, biće da s nama nešto nije u redu, ali nema ko to da nam kaže. Zato što bi i njega proglasili ludim.
23.juli
