Kosovo je juče obeležilo Dan nezavisnosti. Naime 17 februara 2008 godine jednostrano je proglašena nezavisnost Kosova.
Prvi koji su potpisali Deklaraciju o nezavisnosti Kosova bili su bivši predsednik Fatmir Sejdiu, bivši predsednik parlamenta Jakup Krasnići i bivši premijer Hašim Tači. Prve države koje su priznale Kosovo kao državu nakon proglašenja nezavisnosti bile su Kostarika, SAD, Francuska, Avganistan, Albanija, Turska, Velika Britanija.
„Nikada, ni pod kakvim okolnostima Srbija neće prihvatiti nezavisnost Kosova” – rekao je u sedištu UN, pred svim njegovim članicama, tadašnji ministar inostranih poslova Vuk Jeremić. Nije bilo lako tada „izaći im na crtu” i reći u lice, jednako kao što nije ni danas, kada i posle 13 godina međunarodna zajednica lukavo vodi započetu igru.
Srpski zvaničnici svih ovih godina izgovaraju „takozvana nezavisna državca Kosovo”, ni u ludilu je ne priznavajući ni pred kim. Ali je zato i posle 13 godina ambasador Sjedinjenih Američkih Država na Kosovu Filip Kosnet požurio i juče čestitao građanima Kosova godišnjicu nezavisnosti, poručivši da je američko-kosovsko partnerstvo i dalje nepokolebljivo. U prevodu: držimo vam stranu.
„Dok slavimo Dan nezavisnosti Kosova, američko-kosovsko partnerstvo ostaje nepokolebljivo. Bićemo uz vaš narod dok radite na izgradnji pravednog, mirnog i prosperitetnog doma za sve građane Kosova“, napisao je Kosnet na tviteru.
Vetar u leđa mnogo znači Albancima i njihovom bahatom ponašanju u dijalogu koji vode sa Beogradom godinama unazad, reda radi i zarad prikrivanja svojih namera pred drugima. A namera i krajnji cilje je – Kosovo, nezavisna država.
Dijalog Beograda i prištine, sudeći po poslednjoj izjavi predsednika pokreta „Samoopreeljuenje” Aljbina Kurtija koji se vraća na premijersku funkciju, neće biti među prioritetima. Rekoh već, oni se time bave reda radi i zavaravanja javnosti radi.
To što Aljbinu Kurtiju dijalog sa Beogradom neće biti prioritet ne iznenađuje predsednicu srpske Vlade Anu Brnabić.
„Ali jeste za žaljenje i mislim da je to neozbiljnost opet političkih elita u Prištini, jer ja mislim da je dijalog jedini način da mi imamo neki dogovor o normalizaciji, a taj dogovor će značiti ekonomski prosperitet i napredak sigurnost i stabilnost“, ističe premijerka Ana Brnabić.
Koliko je neizvestan tok dijaloga, kakav je njegov ishod, analitičari u Beogradu, na ta pitanja ne očekuju odgovore iz Prištine.
„To je pitanje za zapadne pokrovitelje Prištine, jer Priština nije centar države. Da Vašington i Brisel zaista žele da ukrote Albance, oni bi to preko noći uradili i ko god da je na vlasti u Prištini bio bi i više nego kooperativan prema Beogradu“, navodi analitičar Dragoljub Anđelković.
Nije zgoreg podsetiti, kako su mnogi tumačili, da je prethodna Kurtijeva vlada faktički pala zbog dijaloga s Beogradom. Osim što je odbijao da ukine tzv. meru reciprociteta na srpsku robu, Kurti je odlučio i da ne podrži pregovore koje je u ime bivšeg američkog predsednika vodio Ričard Grenel, a koji su rezultirali Vašingtonskim sporazumom.
Nova Vlada, stara razmišljanja i stavovi. Dakle, vuk dlaku menja, ali ćud nikako. Samo se prilagođava novoj Vašingtomnskoj administraciji sa željom da joj se, kao i do sada, „uvuče pod kožu”.
Predsednik Aleksandar Vučić u intervjuu za nemački dnevnik „Bild“ rekao je da je neophodno pronaći kompromisno rešenje za kosovsko pitanje, i da se na tome teško radi, a da će na
osnovu onoga što vidi danas, posebno nakon što je na dužnost stupio novi predsednik SAD Džozef Bajden, ponovo pritiskati samo Beograd.Što nije teško zaključiti na osnovu raspoloživih činjenica.
“Jednostrano proglašena nezavisnost Kosova nije uspeo projekat. Pitanje KIM trebalo bi rešaavati političkim sredstvima. A ništa se ne može rešiti bez srpskog naroda i preko kolena”, kaže Zoran Milivojević, bivši srpski diplomata. Tim pre što veća polovina sveta ne priznaje Kosovo kao državu. Što je tačno, ali manje bitno. U to smo se uverili. Interes u Vašingtonu i jedne uže strukture u Briselu je da se pitanje Kosova reši u kratkom roku i na način koji isključuje kompromisno rešenje.
Definitivno nam je potreban kec u rukavu, ako želimo da uspemo i ostanemo na izrečenom pre 13 godina u UN da „Nikada, ni pod kakvim okolnostima Srbija neće prihvatiti nezavisnost Kosova” .
18.februar
