Ponudili su mi 150.000 evra da osnujem stranku, da se zezam i odvlačim glasove opoziciji, izjavio je u intervjuu za N1 Luka Maksimović, poznatiji kao Ljubiša Preletačević Beli. Na pitanje od koga je dobio tu ponudu, Luka je odgovorio: „Sigurno od vlasti, ali nije me vlast direktno kontaktirala već jedan drugi igrač“.
“Iskreno, razmišljao sam nekoliko dana o tome, ali sam rekao sebi da to ne mogu da uradim“, otkrio je detalje svog unutrašnjeg dijaloga kandidat za predsednika Srbije na izborima 2017, koji se tada pojavio kao potpuni anonimus i osvojio gotovo 350.000 glasova.
Tvrdi da ni pre ni posle tog događaja nije razmišljao o osnivanju sopstvene partije, jer je, kako kaže, navukao fobiju od svega toga kad se raspao pokret “Samo jako“, pa je sa drugom ekipom izašao na izbore za Skupštinu grada Beograda. Tada nije ponovio uspeh sa predsedničkih izbora jer je osvojio svega 2,5 odsto glasova, izgubivši poverenje birača koji su se osećali izneverenim.
Koliko je takvih „nepristojnih“ ponuda bilo, i za koliko smo, mi građani, uopšte saznali da ih je bilo. Za neznatni broj, reklo bi se, samo u slučajevima kada trgovina nije uspela. Da se ne foliramo i ne pozivamo na čast i poštenje, jer će nam malo ko poverovati. Uostalom, pogledajte političku scenu Srbije, i sve će vam biti jasno. Na političkoj sceni nema političke ideologije, postoje samo politički interesi. Svi oni, koji su duboko zagazili u politiku, neće je se odreći ni u ludilu.Gaziće preko časti, poštenja i obraza, i preko mrtvih ako treba, samo da ostanu NEKO I NEŠTO. Ili, eventualno postanu, ako je trgovina dobra.
Kad smo već kod Preletačevića i ponude da osnuje stranku kako bi nekima odvukao birače, malo li je bilo sitnih stranaka u proteklom periodu koje su to činile? Iz predostrožnosti i zarad lične zaštite, ne bih da ih spominjem. Kao krenuli ni od čega, sa malim brojem članova, ali sa poštenim namerama da nešto u državi promene, a u interesu građana naravno. I šta biva na kraju? Izbori prođu, oni raseju glasove na sve strane, narod zbunjen i razočaran glasa za nekog novog, ko god bio, a rezultat? Rezultat su veštački rezultati na izborima.
To nije klasična krađa, o kojoj se često govori posle izbora, to je fina krađica kroz koju se montira slučaj. Ništa nelegalno, ništa protiv zakona, ništa protiv naroda. Narod bira, i izabere na kraju.
Zato je malo glupo što se Preletačević kao femka. Kao razmišljao, pa neće. Ma nije mu se dopala ponuda, pa zato neće. Oni, kojima se dopala, oni su već na visokim funkcijama. Opet kažem, da ih ne imenujem, i ne spominjem, sebe radi.
Zato mi je ponekad žao naroda koji guta bez zadrške sve političke fazone, igrarije i prljavštine, guta često misleći da je uradio baš dobru stvar. Nema dobrih stvari ni u jednoj politici. Makar ne dovoljno dobrih da možemo nečemu da se nadamo u budućnosti, kako bi nam bilo bolje. Iz prostog razloga što se u političke igrarije upuštaju upravo ljudi prljavih ruku i obraza. A nama se čini da su oni baš ti, u koje treba da se zakunemo. Kad vidimo da smo se prešli, otišla već baba s kolačima. I tako, evo, zagazismo u treću deceniju višestranačkog života koji nam na početku priče obeća demokkratiju i reče nam da smo završili s komunizmom, i jednoumljem. Nemamo više jednu partiju na političkoj sceni, ako se je na to mislilo. Imamo više njih, i bezumlje umesto jednoumlja. U kojem ni igrači ne mogu da se snađu, a kamoli građani.
Ne znam šta bi valjalo, ako mene pitate. Znam samo da ovo ne valja, da ništa ne valja i da neće valjati, ako nastavimo tim putem. A mi, ne da nastavljamo, nego ga i asfaltiramo, kako bi nam putovanje bilo ugodnije
28.Novembar
