Imamo mi neprijatelja po belom svetu, koliko voliš. Nikada nam nisu manjkali – ni na kraju sveta, a bogami ni ovde u komšiluku. Toga je Srbija odvajkada imala na pretek.
Juče glavna vest u hrvatskom dnevnom listu „7Dnevno” glasi da se „Hrvati spremaju za rat protiv Srbije”. Naime, predsednik Hrvatske Zoran Milanović će stati u odbranu pilota, kako bi sprečio ulazak Srbije u EU. U tekstu dalje piše:
„Jasno je da se nakon packi iz Vučićeve Srbije od Milanovića očekuje paljba nalik na onu koju je usmeravao prema bošnjačkoj političkoj kliki, a Srbija je podizanjem optužnice povredila međunarodno pravo i hrvatski suverenitet, na toj tezi Milanović sprema nove napade zahtevajući da se blokiraju srpski pregovori sa Evropskom unijom” – navodi se u tekstu.
Milanoviću je okidač bila prošlonedeljna odluka Tužilaštva Republike Srbije da podigne optužnicu protiv hrvatskih pilota zbog delovanja u vojno redarstvenoj operaciji Oluja.
Predsednik Srbije se nije mnogo bavio Milanovićem i njegovim nesuvislim izjavama. Samo je kratko odgovorio da „između pravde za pobijenu decu, i EU i NATO-a, bira pravdu za decu”.
„Podizanje optužnice za mene je kap melema na ranu” – kaže ovih dana jedna od majki pobijene dece. I dodaje:
– Ja sam sina, posle tog strašnog bombardovanja, u plastičnoj kesi ponela. Ponela svoje sprženo dete. Tako su i moji Rajići, Slavica i Spase, poneli kosti svojih Nevenke i Stefana. Nevenka je imala 11, Stefan 9 godina.U kesama smo ih nosili iz Paprikovca kod Banjaluke. Tu smo došli da ih – prepoznamo.
Kako, kad su samo gole koskice koje se pod mojim prstima u prah pretvaraju. Mili Bože! Prebiramo po tim kostima: ovo je Darkovo, prepoznala sam ga po zubima. Onda čujem: ovo je Stefanovo, ovo Nevenkino… Tako smo s tim kostima još koji dan tumarali do njihovih večnih kuća.“
Može li se porediti specifična težina ove priče sa specifičnom težinom EU i NATO-a? Teško, za normalnog Srbina teško, za ostale, poput Milanovića, ne odgovaram. Njihovi umovi se mnogo razlikuju od naših, a o duši neću ni da govorim.
Inače, u napadu hrvatskog vazduhoplovstva na srpski zbeg na Petrovačkoj cesti ubijeno je šestoro dece i trinaestoro punoletnih. Najmlađa žrtva je Jovica Drča, imao je pet godina. Najstarija Milka Kovačević, 82 godine. Ali, redni broj smrti na Petrovačkoj cesti se uvećavao. Mnogi iz zbega su podlegli od posledica ranjavanja, na putu do prvog utočišta.
Srbija samo traži da se krivac kazni. Krivac za zlodela, ko god bio. A zna se ko je. I, za razliku od Milanovića, nikome ne preti. Samo traži pravdu.
Nećemo ući u EU, preti nam Milanović. Pa i ne moramo da uđemo u EU, ako ona liči na Milanovića. A sve mi se čini da u poslednje vreme liči. Možda nam Milanović nesvesno i pomaže. Da se ne zeznemo i ne upadnemo u društvo sličnih njemu – bez časti, obraza, lažljivih, korumpiranih i bezdušnih. Šta će to nama, izbacili bi nas iz društva ko bele vrane, dok si reko britva. Treba li Srbija da klekne pred svakim, da se pokloni, poljubi ga u ruku? Verovatno treba, ali sigurno je – neće. Zato što se Srbin, kakav god bio, u biti ne menja. A ta bit je mnogo važna, važno je od kakvog je materijala sazdana.
Doduše, ne menjaju se ni Hrvati. Navijači Hajduka su ovih dana ponovo pozivali na ubijanje Srba. Naime, Hajduk je osvojio kup Hrvatske trijumfom protiv Rijeke, a oni Rijeku smatraju „najsrpskijim” gradom u Hrvatskoj. Pa su sa tribina zapevali:
„Prljava Rijeko, smrdljivi grade, pobiću pola tvoje Armade. Šugava Rijeko, puna Srba, ne brini Rijeko, ima još vrba”.
Je li neko ikada čuo nešto slično sa srpske strane? Zato im oprosti Bože, ne znaju šta govore. Počev od Milanovića, pa do ovih nesrećnika navijača. A što se nas tiče – putuj Evropo sa ovakvima, ako ti je milije.
28. maj
