Oko 45 odsto populacije u Srbiji odlučilo se za masovno oboljevanje, a ne za vakcinaciju protiv kovida, izjavio je državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Mirsad Đerlek i nevakcinisanima postavio pitanje zašto se ne imunizuju.
„Šta čekaju nevakcinisani, zašto ne zasuču rukav? Moramo imati između 70 i 80 odsto vakcinisanih za kolektivni imunitet”, rekao je Đerlek.
Podsetio je da je u ovom trenutku prvu dozu vakcine protiv kovida-19 primilo 53 odsto punoletnih građana, dok je revakcinisan 51 odsto njih. Đerlek je naglasio da to nije dovoljno za postizanje kolektivnog imuniteta.
„Svi smo se nadali da ćemo postići bolji rezultat, međutim velika grupa ljudi, oko 45 odsto odlučila se za neki drugi vid postizanja kolektivnog imuniteta, a to je masovno razboljevanje”, rekao je Đerlek.
Epa sad, nisam baš sigurna da se narod odlučio za masovno razboljevanje, kako reče ministar, ali se je deo naroda zasigurno odlučio za masovno baksuziranje, bolje reći kontriranje. Čemu, pitate? Čemu kontriranje? Pa svemu onome, što neko pokušava da mu nametne, da ga privoli, prisili, kako god se to nešto zvalo. Ali je nešto, što mi volimo i u politici, i na poslu, i u životu, i u svakodnevnoj komunikaciji. Kod nas se za svaki slučaj prvo izgovara neću i ne mogu, pa se onda razmatraju ostale opcije. Najčešće ne znamo zašto nešto što nećemo, nećemo – ali nam je važno da nećemo i da smo se suprostavili masovnom razmišljanju. Tu mu nešto mi rastemo u sopstvenim očima, nešto smo junaci i pametnjakovići, nešto dokazujemo, u suštini ni sami ne razumevajući šta dokazujemo.
Ako je za utehu, nismo jedini na planeti sa takvim mentalnim sklopom, iako za sebe tvrdimo da smo inadžijski narod. Čitam pre par dana tekst:
Mnogi u SAD-u traže način da animiraju što više ljudi da se vakcinišu protiv koronavirusa koristeći novac, besplatnu hranu, odmore, ulaznice za Super Bul. Ništa ne pali (otprilike kao i kod nas). Onda se tamo neka oglasna agencija „Šarlota“ dosetila cake. Odustala je od tradicionalnih marketinških strategija, i primenila novu.
Na ulicama tog grada u Severnoj Karolini pojavio se kamion koji je imao naziv navodnog pogrebnog preduzeća „Vilmor fjuneral houm“, a umesto umirujućeg slogana, na njemu je napisano „Nemojte se vakcinisati“.
U imenu kompanije i leži „caka“. Ne postoji pogrebno preduzeže „Vilmor“, a posetom internet stranici te navodne kompanije zapravo se odlazi na stranicu sa uputstvima posetiocima sajta da učine suprotno od onoga što je napisano na kamionu. Na stranici se pojavljuje poruka „Vakcinišite se odmah“, zajedno s porukom „Ako ne, vidimo se uskoro“.
Što se nas ovde tiče ja ne bih išla tako daleko u objašnjavanju. Zaustavila bih se kod onog „nemojte se vakcinisati”. Samo bih dodala „Ni u ludilu se nemojte vakcinisati”. Pa da vidiš šta će da se desi sa kontrašima. Ima da se vakcinišu po nekoliko puta za svaki slučaj, a priče lkoje će pričati posle toga ne bi mogli da “slože” ni Tiodorović, ni Kon, ni Kisićka, ni Đerlek. Jer takkvi su uvek bili veći pape od pape.
Je li vakcinacija važna ili nije, ne bih o tome. Čovek sam koji sluša svaku struku, zato što sam mišljenja da svi koji su se za nešto školovali, znaju bolje od mene koja nisam. Ni gumicu na slavini ne umem da popravim, jer nisam vodoinstalater.
Ali činjenice govore. Upoređujući brojeve iz prošle i ove godine dolazi se do zaključka da je na isti broj novozaraženih, potvrđen manji broj umrlih od posledica kovida.
„Kada uporedimo decembar prošle godine i septembar ove – isti je broj novoobolelih, ali nema toliko umrlih. Prošle godine umrla su 54 pacijenata na isti broj novoobolelih, a ove godine 24”, rekao je ministar Đerlek. Dodao je da je sada 2,5 puta manji broj hospitalizovanih.
To je značaj vakcinacije, rekla bih.
Dakle – nemojte ni u ludilu da se vakcinišete. Šta će vam to. Što bi rekao Bora Čorba: “Rat je, nema šta da brineš. Sigurno ćeš da pogineš”.
23. septembar
