Hoću ja, i trudim se iz petnih žila da razumem u potpunosti ovu demokratiju koja nas je „snašla“ , ali da me ubiješ, ne ide mi dobro. Ne idu mi neke stvari u glavu, pa to ti je. Nije da neću da budem širokih nazora, demokratskih shvatanja, nije da neću da se uklopim u savremene tokove života…..nije. Hoću ja, al duša mi neće. A to vam je, na ovim našim balkanskim prostorima, mnogo važno. Kad ti duša nešto hoće ili neće.
Čitam vest: „Prostitucija i trgovina drogom podižu bruto domaći proizvod Srbije za 33 i po milijarde dinara“. Možda zvuči čudno, ali to su zvanični podaci Republičkog Zavoda za statistiku koji primenjuje Evropski sistem računanja. Veliki broj seksualnih radnica i nevladinih organizacija zalaže se da prostitucija u Srbiji bude legalizovana baš kao što su to učinile mnoge razvijene zemlje.
„U Švajcarskoj ne postoji razlika da li ste vi doktor, advokat, prostitutka……Ljudi vas gledaju istim očima“, kaže jedna „seksualna radnica“ gostujući u Jutarnjem programu jedne naše televizije.
Ma, gledaću ih i ja istim očima, hoću eto, obećavam. Ali ne mogu da ih poimam istim mozgom. Ne ide mi u glavu, pa to ti je. Doktor, advokat, prostitutka…..isto, radnici koji svojim poslom zarađuju za život. Ma neka zarađuju, ali da budu isto, e to mi ne ide u glavu. Ko me pita, ko da je možda moja glava, ili vaša, nešto mnogo važna u ovoj priči. Njihova je važna, oni gostuju na televiziji i bore se za svoja prava. Jel vas neko nekada pozvao na neku televiziju da mu potanko opričate o svojim pravima, koja ne možete da ostvarite? Onako natenane, sa žarom i punim pravom da to činite?
„Imamo četiri vrste prostitucije – gej, trans, mušku i žensku prostituciju. Država bi od poreza mogla da dobije milione evra godišnje. Ja na primer radim u Švajcarskoj, gde prostitutke plaćaju paušalni porez. Pošto zbog korone prostitucija nije bila moguća izvesno vreme, država je 80% mojih prihoda koje sam ja prijavila meni plaćala kao platu. Ovo jednokratno kreditiranje bez povraćaja su dali svakoj prostitutki. Dakle, 15 do 20 hiljada franaka.Takođe dali su mogućnost kreditiranja na više godina. Znači postoji milion mogućnosti“ – nabraja u emisji prostitutka, zvana „seksualna radnica“. I još dodaje da joj sat vredi 400 do 1000 franaka.
Jedva se podigoh iz nesvesti, verujte mi. I možete slobodno da me prezirete jer sam ograničenih nazora, zastarela, glupa i sve što uz to ide – ali ja sve ovo ne razumem. Još manje razumem gde sve ovo vodi. U bolji svet, sigurno ne. Zato što bolji svet ne podrazumeva prostu promenu. Kada neko kaže PROMENA, misli da je rekao veliku stvar. A nije. Zato što promena može da bude – promena na bolje i promena na gore. A mi smo suočeni sa brojnim promenama na gore, zarad uklapanja u nekakve svetske demokratske standarde. Ali, ako mora, dobro. Da nam nije i to jedan od uslova za ulazak u EU? Pošto su nam mnoge druge, za nas nepojmljive stvari, uslov za putovanje u beli svet.
Čudim se ja nešto, ko da sam s Marsa pala. Pa zar nam prostitucija već nije ušla na mala vrata? Prostitutke su čak dobile i, onako prefinjene, titule. Starlete! Prosto da poželiš da budeš to nešto, sa tako zvučnim i lepim imenom. I sve te dame otvoreno govore o svom poslu, veličaju ga čak. Ma neka ga one veličaju, ali neka nam ne truju decu koja će bataliti školu, i otisnuti se u ova „privlačna“ zanimanja. Što da uče školu i postanu doktori ili advokati ( ovde mislim na žensku decu), kada ladno bez škole mogu da budu „seksualne radnice“. I Bog da ih vidi i po zaradi i po poštovanju koje im se ukazuje.
Ako ovaj recept stigne stvarno i u našu zemlju, nadrljali smo. Ionako već napucane i izveštačene devojke, koje pameti ne posvećuju ni jedan minut svoga vremena, pretvaraće se masovno u………..ja stvarno to ne mogu ni da spomenem. Učili nas neki stari ljudi, koji nisu imali veze sa demokratijom, da je to sve sramota. I da je ta, neizgovorena reč, bruka. I sada neko od mene traži da kažem „bravo“, to je super stvar. Jedva smo to čekali. Šta ćeš bolje od toga da ti bruto domaći proizvod poraste za 33 i po milijarde dinara zahvaljujući prostituciji i trgovini drogom.
To ja vidim kao prostituisanje države zbog para. A imali smo u toj našoj državi stvari, koje se nikakvim parama ne mogu kupiti, jer se parama i ne plaćaju.
16. juli
