Svako radi ono što ume i zna. U srećnim, i nesrećnim vremenima. Ono što je kadra, što bi rekli naši stari. Kao što su znali i da kažu da se „na muci poznaju junaci”.
A vreme u kojem trenutno živimo je prilično nesrećno vreme. Možda i više, no što u ovom momentu možemo da shvatimo. Tek ćemo ga razumeti. Nego, da preživimo i sačuvamo glavu na ramenima, pa ćemo posle razmišljati o tome šta ćemo i kako ćemo. Život je, ipak, najveća dragocenost.
Baš u tom vremenu, koje nas je snašlo nepripremljene i nesnađene, najbolje pokazujemo ko je ko, ko je šta i ko je kakav. Što je dobro. Barem ćemo u onom drugom, koje sledi, biti načisto sa sobom, i jedni sa drugima.
Tako se neki od nas ne skidaju s društvenih mreža doprinoseći svom silinom svojih nagomilanih nezadovoljstava i lično neispunjenih ambicija, da situciju učine što težom, komplikovanijom i nepodnošljivijom. Sluteći svakom izgovorenom rečju na zlo i zlo pronalazeći u svima oko sebe, samo ne u sebi. O pametovanju neću, jer su „gore navedeni primerci ljudske vrste” akademici u poznavanju svih svera života i znalci u davanju saveta iz oblasti svih veština i filozofija života. Ako se napecate na njihovu udicu, računajte da ste mrtvi, samo vas niko o tome nije obavestio.
Postoje i ljudi koji u ovakvim vremenima izvuku i poslednju mrvicu dobra iz sebe i nesebično ga dele svima, kojima je ono potrebno. A kome dobro danas nije potrebno?
Period od nekoliko dana, ispunjen nerazumevanjem, zbunjenošću, strahom ……ovaj tip ljudi je vrlo brzo zamenio kreativnošću, nesebičnim davanjem, empatijom prema svim ljudima kojima je bilo šta potrebno. Ponekad i samo reč razumevanja i podrške.
Ne bih ovde da nabrajam donacije onih velikih koji imaju, pa daju. Poput Novaka Đokovića, Ane Ivanović, brojnih kompanija i uspešnih preduzetnika u Srbiji. Ali ih vredi spomenuti, jer mnogi imaju – pa ne daju. Ovde bih ja o onim “malim ljudima” koji malo imaju, a mnogo daju. Začeto dobro u njima se iz dana u dan umnožava, raste – na korist svima, kojima je pomoć potrebna.
Milka Brajković Ranđelović, niška humanitarka je svoju akciju „Ako imaš ti donesi, ako nemaš ti odnesi” u ovakvim uslovima pretvorila u akciju „Ako ne umreš od kovoda, nećeš ni od gladi”. Funkcioniše bukvalno kao Hitna pomoć pomažući mnogima, kojima je neophodno samo parče hleba. I utrkujući se sa vremenom, ograničenim policijskim časom.
Marina Petrović, sa svojim Udruženjem Neven i drugarima sličnim njoj koji su prikupili novac, pomogla odeljenju „Pulmologija” Kliničkog centra Niš koje je, kako kaže, sa svojim herojima dalo sve od sebe da pomogne građanima u borbi protiv, za sve nas, nepoznatog i čudnog neprijatelja.
Niški Džedajski pokret, je svoje plemenite ciljeve pretvorio u konkretnu akciju „Zaštiti lice” i krenuo u izradu zaštitnih maski – na početku 300 dnevno, pa 4 hiljade danas, sa težnjom da dostigne brojku od 15 hiljada maski u toku jednog dana. Usmerava ih ka Kliničkom centru, ali i ka svima onima kojima su potrebne.
Brojni volonteri poklanjaju svoje vreme pomažući starima i svima, kojima je pomoć potrebna. U vreme je utkana ljubav prema čoveku i želja da u periodu izolacije osete da nisu sami, i da će neko zakucati i na njihova vrata.
Čovek se, konačno, okrenuo čoveku. Svom najbližem sa kojim u izolaciji provodi puna 24 sata, ali i drugim ljudima, koje koliko do juče nije primećivao, niti ih je poznavao. Ne čini li vam se da se, ovako izolovani, više družimo i poznajemo – bez kafića, kafana, bioskopa, prodavnica …..i svih onih mesta na koja smo odlazili, a nekako uvek ostajali i u gomili sami. Osamljene, sve nas je zbližila nesreća i briga jednih o drugima.
„Svako zlo ima svoje dobro” često kažemo. I gotovo uvek se pokaže da je tako. Ako ga ne iskoristimo ovoga puta, onda ono što nas čeka može biti još gore. Zato što će značiti da lekciju još nismo naučili i da nam je potrebno još veće zlo. A to sebi ne smemo nikako da dozvolimo. Ne smemo, zato što imamo šansu da izgradimo mnogo bolji svet. A šansu ćemo iskoristiti samo ukoliko sačuvamo stečene vrednosti kod većine stanovništva, i ukoliko zanemarimo onu manjinu, koja uporno vršlja, kopa po smetlištu i pronalazi poslednje izdanke svog zla, ne bi li ga zapatila za neka buduća vremena.
E, to ne smemo da dozvolimo, jer prilika koja nam se pruža da postanemo bolji ljudi, teško da će se ponoviti.
7.april
