Danas je umrlo 24 962 je ljudi od gladi. Da li vas je o tome obavestio ijedan medij, doktor ili filantrop?
Nije, niti će. Zato što glad nije bolest, ne prenosi se i nije zarazna, zato što od gladi ne mogu da umiru svi oni, koji od korone recimo mogu, zato što ……milion zato postoji kao objašnjenje što nikoga nije briga za umiranje ljudi od gladi. 25 hiljada ljudi dnevno? Zato što je gladno.
I dok na stotine miliona ljudi u svetu pati od neuhranjenosti, ili umiru od gladi – hrana vredna milijarde dolara baci se tokom godine.
Podaci UN govore da je 11 odsto ili oko 800 miliona ljudi na svetu neuhranjeno, od kojih su 6% žene. Oko 16 500 dece dnevno u svetu umre od gladi, a većina njih ima manje od 5 godina. A godišnje se proizvede dovoljno hrane da se nahrani svet, ali se velike količine hrane bace.
Puno podataka, bačenih na papir, koji se godinama provlače kao statistika na svetskom nivou, i ni jedan prst na čelo koji bi, makar pokrenuo pitanje rešavanja ovog problema na globalnom nivou. A gladnih ima svuda – i u siromašnim, ali i u bogatim zemljama. Svuda i na svakom mestu postoje ljudi sa ispruženom rukom, koja moli za pomoć. Neki traže, neki ćute i čekaju,a neki nemaju snage ni za to, jer umiru od gladi.
„Sit gladnome ne veruje” – stara je izreka, ali toliko tačna i toliko ustaljena u životu da je uopšte ne treba proveravati. Koliko puta smo na ulici prošli pored ispružene ruke nekog klinca pretvarajući se da ga ne vidimo, ili što je još gore terajući ga od sebe pogrdnim rečima. Savest zadovoljimo objašnjenjem da on i nije gladan, već radi za nekoga ko će mu iza ćoška uzeti pare. Pa mi, pošteni i časni građani a pri tom i siti, nećemo sebi dozvoliti da budemo prevareni
Ali, to su sitni problemi u poređenju sa onima u svetu. Kombinovani sa koronom danas, na globalnom nivou postaju zastrašujući. Stručnjaci tvrde da bi glad u svetu mogla da dostigne „biblijske razmere“, ukoliko ne bude efikasnih mera protiv korona krize u siromašnim zemljama. Oni tvrde da će korona kriza dovesti do toga da dodatnih 20 miliona ljudi neće imati šta da jede. Kovid-19 definitivno je pogoršao položaj siromašnih u svetu.
Prošle godine su ratovi, elementarne nepogode zbog klimatskih promena i ekonomski problemi stvorili uska grla u snabdevanju hranom, a uz to, najezde skakavaca opustošile su obradive površine u Africi i na arapskom poluostrvu.Mnogi su i do sada bili bez ičega, a sada mogu da računaju s katastrofalnim posledicama pandemije.
Zatvaranje granica i zabrana kretanja dovele su do toga da sezonski radnici ostanu bez zarade, a poljoprivrednici bez žetve, dok su mnoga ostrva na Karibima, koja zavise od uvoza hrane i turizma, suočena su s rastućim troškovima i gubitkom prihoda. Ako se ništa bitnije ne promeni u sledećem kvartalu ove godine, dnevno bi od gladi moglo da umire i po 300.000 ljudi“, kažu stručnjaci Ujedinjenih nacija.
I kao što para na paru ide, tako i muka na muku ide.U vremenu kada je milionima ljudi potrebna pomoć, smanjuju se uplate i dobrovoljni prilozi humanitarnim organizacijama.Bogate zemlje koje finansijski pomažu Svetski program za hranu, uzdržanije su u vremenima krize, jer se plaše sloma sopstvene ekonomije zbog pandemije.
22.oktobar
