Gradski Portal 018 – 18.04.2019
Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić ocenila je juče kao „aposlutno zapanjujući nedemokratski čin“ najave opozicije da će proveravati i prebrojavati one koji nisu na poslu zbog mitinga koji sutra u Beogadu organizuje Srpska napredna stranka u okviru kampanje „Budućnost Srbije“.
„To je pretnja nasiljem prema onima koji ne misle kao oni“, rekla je Brnabić novinarima.
Mnogo toga smo preturili preko glave za ovih dvadesetak i više godina višestranačja, ali ovu pojavu – dozvoljenog drugačijeg mišljenja, teško. To nam nikako ne ide. Ne uvažavamo ni jednu misao koja nije identična našoj, proglašavajuci pri tom našu – kao apsolutnu istinu. Ova pojava je svojstvena mnogima na ovim prostorima, ne samo u politici, vec u svim oblastima života.
Koliko puta ste čuli, izgovarajući neki svoj stav, rečenicu: Nisi u pravu. A onda sledi objašnjenje zašto nisi u pravu, i kako je ispravno. Pojava se posebno “prima” u politiici. U politici, čak, može da bude i opasna za razliku od drugih oblasti. Jer u politici možeš da trpiš posledice zbog drugačijeg mišljenja, najčešće vrlo neprijatne.
Ali, kao što rekoh….ništa novo za nas. U vreme rušenja Miloševića, recimo svako ko nije bio na strani rušitelja, bio je na optuženičkoj klupi. I snosio posledice.Pa su oni, koji su bili protiv jednopartijskog sistema, uvodili novi jednopartijski sistem.
Vraćam se na početak priče….odakle pravo bilo kome da prebrojava ljude koji nisu na poslu zbog mitinga u Beogradu? I ko je ovlastio popisivače da se time bave? I šta će uraditi sa spiskovima, kada budu prebrojali odsutne? Zapanjujuća pojava u redovima ljudi koji druge optužuju za jednoumlje i diktaturu.
Ovo su stvari, koje pomalo i plaše. Ako neko preti kada nije na vlasti, šta li će tek raditi kada vlast uzme u ruke? I kada ima mehanizme da šikanira, sankcioniše I kažnjava. Ne bih da se udubljujem u razmišljanja, pošto je i ovo već viđena pojava. U periodu petooktobarskih promena, i posle njih. U periodu demokratskih Kriznih štabova, I njihovih čistki „ostataka starog režima“. U periodu ostajanja bez posla, zato što misliš drugačije. U periodu koji je bio sve, samo ne demokratski.
I danas, a ima ih u redovima presvučenih u druge boje novih „demokratskih revolucionara“, mnogo koji iskreno žale za propuštenom lustracijom i žarko je žele, ako im se za to ukaže prilika. Njih se treba bojati, jer su to ljudi koji ne priznaju različitost mišljenja. Ispravnog ili pogrešnog, sasvim je svejedno. Različito je i ne uklapa se u šemu, namerno ne kažem ideju, jer to nije ideja. Upravo to je dikatatura. Diktatura najgore vrste.
Možeš ti, druškane moj, da me nateraš da radim mimo moje volje bilo šta. Ako moram, radiću. Ali ne možeš da me nateraš da mislim kao ti, ako mi tvoja misao ne odgovara. Misao i stav mi ne možeš oduzeti, badava ti priče i pretnje.
Svi su sigurno čuli za ono Dekartovo „Mislim dakle postojim“. Ali sumnjam da je mnogima osim reči i slova ta izreka pokazala snagu koju nosi u sebi a koja otkriva ceo jedan „nepoznati“ svet. Kolumbovo otkriće Amerike ili čovekov let na Mesec, samo su zrnca peska u odnosu na svet koji je Dekart otkrio i pokazao celom zapadnom čovečanstvu a koje je do tada bilo potpuno uronjeno u realistički pogled na svet.
Otkrio je misao, koju ti niko nikada ne može oduzeti.
18.April
