Preminuo Minja Subota. Lepše je reći preminuo, no umro. Zato što, za razliku od mnogih, on nije umro. Samo je negde otišao. A zadržao se u mislima mnogih, koji umeju da cene ono što je dobro.
Za svakim ko umre kažemo da je bio dobar. Za Minju mislimo da je bio dobar. U tome je razlika. I u tome je suština umiranja ili trajanja.
Minja Subota je trajao i trajaće još ko zna koliko. Zato što je bezbroj godina svojim radom zidao dobro. Gradio je kuću satkanu od dobrote i ljubavi, u kojoj stanuju deca. Ima li ičeg lepšeg i boljeg od toga?
„Ugasilo se još jedno svetlo mog detinjstva” – reče neko juče, sasvim nebitno ko, jer svi misle isto, baš svi koji su poznavali Minju. I odrastali uz njega.
U kompozitorskom opusu za decu komponovao je na stihove naših najistaknutijih pesnika pesme koje se i danas pevaju u predškolskim ustanovama i školama, i postale su deo dečje muzičke literature, a generacije su odrastale uz njih. Pa molim vas, postoji li neko na ovim prostorima ko ne može da zapevuši: „Deca su ukras svata, „Išli smo u Afriku”, „Rekao sam brezi i topoli”, „Telefonijada”, „Povrćijada”, „Razbole se lisica”. To zajedno pevaju i bake i deke, i mame i tate, i deca i unuci…..
Kompozicije su mu izvođene na mnogim festivalima. Neke od poznatijih su: „Homo homini”, „Čuvar parka”, „Budi dobar prema njoj”, „Čekaj me”, „Dok te ljubim”, „U jednom danu”, „Plava muzika”……..taj čovek je, naprosto, bio neumoran u stvaranju.
Komponovao je i ciklus pesama „Još mi samo ale fale“ na stihove Ljubivoja Ršumovića. Autor je i voditelj serije „Muzički tobogan“, koja je emitovana osamnaest godina i predstavlja rekordnu seriju po gledanosti i popularnosti na našem televizijskom programu. Zahvaljujući toj seriji naši najpoznatiji kompozitori komponovali su na stihove pesnika za decu preko sto pedeset kompozicija, od kojih su mnoge postale dečji evergrini.
Brojni muzičari na aktuelnoj muzičkoj sceni su prve korake načinili baš kod Minje.
Mogla bih ja ovako do sutra i prekosutra da nabrajam sve ono što je Minja Subota za života radio. I da, opet, nešto propustim. Ali najvažnije od svega je da je urađeno i ostavljeno u amanet DOBRO, dobro što se ne zaboravlja i traje. Čime se malo ko može pohvaliti.
Tako se gradi večnost. Minja Subota je izgradio. Pa je zbog toga većini teško ovih dana da kažu – bio je. Zato što je on i sada to što jeste, bez obzira što ga nema.
Tužno je jedino saznanje da ga možda niko u ovoj njegovoj misiji neće zameniti. I produžiti ono što je započeo. Zato što su se mlađe generacije okrenule nekim drugim vrednostima. A mnogi iz starije nemaju vremena da se bave negovanjem dobrog. Jer za to je potrebno i vreme, i upornost, i ljubav koju je Minja posedovao. Toga više nema.
„Ako je ovaj život kratak prolazak što traje samo čas, ili dan, zašto se borimo da ga produžimo dan ili čas. Zemaljski život je varljiv, večnost je bolja“ – kazao je Meša Selimović.
I Minja Subota je, odlazeći od nas, pokazao da je večnost bolja od ovozemaljskog života.
18. septembar
