Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je , gostujući na TV N1, da je Srbija jedina zemlja u Evropi koja nije uvela nijednu restriktivnu meru protiv Ruske Federacije i da joj to, „nema nikakve sumnje“, stvara mnogo problema.
Osvrćući se na nacrt rezolucije Evropskog parlamenta u kom se novoizabrane vlasti u Srbiji pozivaju da uvedu sankcije Rusiji, Vučić je poručio: „Blago njima ako nemaju pametnija posla nego da šalju Srbiji pisma šta bi i kako trebalo da čini, sa nekakvim pritiscima i pretnjama.“
„Mi njih veoma poštujemo, strašno su nam važni, ali ne ljutite se, mnogo su nam važniji građani Srbije i parlament Srbije“, kazao je on.
Ukoliko rezolucija Evropskog parlamenta bude usvojena, predsednik Srbije je, odgovarajući na pitanje novinara N1 rekao da će je primiti k znanju, ali da će se rukovoditi interesima naše zemlje.
„Vas sa N1 kad slušam, meni su u poslednjih sedam godina jedno 700 puta došli razni ultimatumi, i svaki put se čudom čudite kako preživimo te ultimatume. Slobodan čovek i slobodna zemlja ne odlučuju se prema ultimatumima i prema sili šta neko predstavlja, nego prema onome što štiti, a štitimo svoju zemlju i svoje građane“, kazao je Vučić.
Šefica Odeljenja za Zapadni Balkan u Evropskoj službi za spoljnu akciju (zanimljiv naziv, dopada mi se iako ga ne razumem) Elsa Fenet je pozitivno ocenila odluke Srbije da glasa u UN za osudu Rusije zbog invazije na Ukrajinu )baš me čudi), ali je navela da bez obzira na ove važne odluke, potrebne su konkretne akcije. “Srbija još uvek nije uskladila ni jednu od restriktivnih mera koje se direktno odnose na sankcije Ruskoj
Federaciji. Kontakti s Rusijom se nastavljaju i na najvišem nivou, uključujući i neke ličnosti koje su vrlo kontroverzne. Srbija održava letove sa Rusijom” – navela je Elsa Fenet.
Alo drugari iz EU, pa jeste li vi normalni? Čujete li sebe šta izgovarate? I niste li se malo zavozali? Mislim malo više, pošto je ovo previše za nedemokratski, neevropski mozak normalnog Srbina. „Ne mogu da verujem”, rekli bi klinci. „Reče ga, i ostade živ”, rekli bi naši matorci. A mi, šta mi sada da kažemo, a da ne opsujemo, onako sočno, po srpski.
„Srbija nije uvela sankcije Rusiji”, „Srbija razgovara sa Rusima”, „Srbija održava letove sa Rusijom”. Pa jok, nego će s vama koji ste umislili da ste Bogovi na zemlji, koji nas uslovljavate godinama unazad a mi slušamo li slušamo i ispunjavamo zahteve pa makar bili i najgluplji ( a često jesu), s vama koji biste da nas učite kako se postaje izdajnik, kako se zabija nož u leđa prijatelju, kako se postaje nečovek (čitaj evropljanin), kako se duša prodaje đavolu.
Kad smo već kod ovakve nečasne trgovine, redno je da pitam: A šta mi to dobijamo zauzvrat? Put u EU, popločan poniženjem? A ako jednoga dana (lepog ili ružnog, ne znam) eventualno stignemo tamo, šta tada dobijamo? Da li ćemo, osim mrvica sa stola i neprekidnog ucenjivanja, dobiti i nešto konkretno? I mi bismo nešto konkretno ko gospođa Elsa? Nećemo? Pa što smo bre braćo evropljani prevalili ovoliki trnovit put, ako nema ničeg konkretnog? Konkretanog za građane Srbije mislim. Išli samo “da nam put vidi kaput” i “da cepamo opanci”.
Fala vam, mnogo ste uštogljeno fini, ali ja bih da se vratim. Lakše mi da bijem put nazad, nego da se sretnem s vama, koji bi da me pretvorite u nešto, što nisam. Pa makar i travu pasla ovde, što bi rekao moj deda.
P.S. I što reče predsednik Vučić: „Mi njih veoma poštujemo, strašno su nam važni, ali ne ljutite se, mnogo su nam važniji građani Srbije i parlament Srbije“.
Te tako – ajd ćao i doviđenja na pažnji.
22. april