Politički analitičar Miljazim Krasnići izjavio je da EU od početka ima pogrešan pristup u procesu dijaloga Kosova i Srbije, koji po njemu, vodi u kontrasmeru.
-On smatra da bi najpre trebalo razgovarati o sveobuhvatnom pravno- obavezujućem sporazumu, pa tek onda pronalaziti rešenja za ostala tehnička pitanja.
Prema mišljenju Krasnićija, najbolji način za rešavanje problema između Beograda i Prištine je da se postigne sveobuhvatni dogovor koji bi otvorio put članstva u EU. Drugim rečima, da se Kosovo i Srbija međusobno priznaju kao države.
Krasnići ukazuje da kosovski i srpski politički lideri ne rade ništa kako bi pripremili svoje građane za prihvatanje kompromisa, koji će biti neophodni u cilju postizanja sporazuma, dodajući da će Srbiji biti teže da svoju javnosti pripremi za završnicu procesa uzajamne normalizacije odnosa.
Pripremili su, kako da nisu. Kurti je svojoj javnosti rekao da je Kosovo država, a Vučić da nije i da ga kao takvo nikada neće priznati, i to je to.Biće da se je Kurti posle poslednjih, nazovimo ih pregovora u Briselu, malko potreso. Nije mu baš odgovaralo to što je tamo čuo. I svestan je činjenice da Evropska unija ne ide ka tome da prizna Kosovo. Pa on malo da manipuliše i hvata krivine kako je već navikao. On i njegovi prethodnici u 22 godine unazad. Driblaju, šutiraju protivnika u cevanicu, lažu i mažu, i vozaju priču. Pa dokle se može.
“Dobili smo predloge EU koji su usaglašavani sa našim glavnim pregovaračima i Srbija se u potpunosti saglasila sa onim što EU predlaže. A to su tri tačke: da intenziviramo napore da identifikujemo ostatke nestalih osoba, da se uzdržimo od akcija koje bi mogle potencijalno da destabilizuju situaciju na terenu i treće da se glavni pregovarači redovno sastaju jednom mesečno i pripremaju sastanke kada je to potrebno” – rekao je
Vučić posle sastanka u Briselu, koji je ocenio nikad gorim. Zato što se Srbija saglasila sa svim gore navedenim u predlogu EU, a Priština ni sa čim. Priština bi da Kosovo prvo bude priznato kao država, pa će posle da se usaglašava.
“Malo morgen” što bi rekao Slobodan Milošević, a isto misli i Aleksandar Vučić. I tu je, upravo iz tih razloga, kraj svim razgovorima.
Specijalni predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak rekao je tom prilikom u Briselu da je postignut “mali napredak” Gde li je on to video mali napredak, nije mi jasno, ali video čovek. Bio tamo, uzeo dnevnicu, smijuljio se u kamere i malo napredovao. I tako više od dve decenije. Koga briga za, tamo neku Srbiju i Kosovo u njoj. Za progonjeni narod i njegov težak život, za srpske svetinje i srpsku istoriju. Lajčak je dodao “da je razgovarano o nekoliko konkretnih predloga” i zaključio “da će razgovor biti nastavljen”. Pa nego šta će, nego će biti nastavljen. A on će dobiti priliku, kao i brojni pre njega, da gradi veličinu od sebe krećući se puževim koracima. Pa ako može, narednih 500 godina. Šta fali, Srbi navikli i pod Turcima su bili 500 godina, pa šta. Bilo pa prošlo.
Ako se ovako nastavi, posle ko zna koliko godina pregovarači (kako god se oni zvali) će zaboraviti oko čega uopšte pregovaraju i šta treba da se dogovore. Problem jeste krupan i veoma značajan, ali će izgubiti i na krupnoći i na značajnosti. Poješće ga vreme i zaborav. A možda i otanjeli živci svih onih, koji čekaju kraj.
I prepričavaće neke buduće generacije ove današnje događaje bez emocija i težine izgovorenih reči, biće im svejedno šta je bilo, jer će biti okupirani onim što jeste. A mi se ubismo od razglabanja, potamanismo međusobno, digosmo na noge čitav svet (koga je, usput budi rečeno, baš briga za nas), i pogubismo grdno vreme bez nadoknade. ( Bombardovanje neću ni da spominjem).
Što ljudski rod može da zakuva, to niko ne može. Bilo je tako odvajkada, a tako će i biti. Trenutno se ljudski rod “zabavlja” pregovorima u Briselu, a sutra – ko zna šta će mu na tapetu biti sutra. Život, prosto, u ljudskom rodu mora da bude komplikovan. I nema drugu alternativu.
28.juli
