Gradski Portal 018 – 20.06.2019
Gledam, i ne mogu da verujem. Deca na ulici, u protestu zbog “provaljenih” testova iz matematike. Zvižde u pištaljke, uzvikuju parole „nećemo prijemni“, a neki od njih i radničke „Radnici Niša nemaju prava, radnici Niša nemaju pečat“. Šetaju ulicama, bolje rečeno trče ulicama jer ne znaju deca da šetnja podrazumeva lagano hodanje, trude se da zaustave saobraćaj, smeju se, dobacuju i važni su sebi, jer u pratnji vide i miliciju.
Gledam, i hvata me tuga. Tuga zbog još jedne nakaradno vaspitavane generacije koja će izrasti u nakaradno formirane ljude.
Najpre o osmaci iz nekoliko beogradskih škola koji su se okupili ispred Ministarstva prosvete, odakle su išli u protestnu šetnju do zgrade Vlade Srbije, i privremeno blokirali saobraćaj. Osmaci iz Niša su išli do Gradske kuće, pošto u Nišu nema Ministarstva, i imitirali svoje drugare iz Beograda.
Treba li novinarski zabeležiti ovaj događaj….. jer fakat je da se nešto događa, i novinar ne treba da ostane gluv i slep….. ili ne treba. Rekli su nam da se maloletna lica ne slikaju bez odobrenja roditelja, šta ako nas neko tuži? Deca su maloletna, ali traže svoja prava. Obaveze ih ne zanimaju, roditelji ih naučili da je demokratija – tražiti pravo. A ako ti, kojim slučajem neko brani da to činiš, taj onda krši tvoja ljudska prava.
U dilemi sam, a onda počinje da me hvata bes. Bes zbog svega što se događa, čime smo okruženi, zbog života koji živimo naopačke, zbog poremećenih vrednosti i iskrivljenih shvatanja. Deca u protestu ! Roditelji i okolina ih podržavaju, a oni važni sebi zbog svega toga, kreću da ispravljaju sistem, iako ni grešku u domaćem zadatku nisu kadra da isprave.
Ne pravdam ja ovde nikoga, kada je reč o provaljenim tastovima, ali smatram da takve stvari treba da ispravlja onaj, koji je zadužen za ispravljanje, da krivci treba da budu kažnjeni, a deca dobiju izvinjenje zbog stresa koji su pretrpela odlaganjem…….pa da posle toga život ide dalje. I da na greškama, ako je to moguće, nešto naučimo za ubuduće.
Ne, deca bi da ukidaju malu maturu, deca bi upis na osnovu uspeha u školi ( o uspehu u školi tek neću da govorim u ovom nakaradnom sistemu ocenjivanja), deca bi da menjaju ministra Šarčevića…….deca bi…..ne smem ni da pomislim šta bi sve, jer deca su to.
Prema rečima ministra Šarčevića, njegov rad kao ministra je podložan sudu javnosti.
„Od jednog gafa javnost pokušava da napravi slona. Mi smo sprečili da se loše stvari dese, produžili jedan dan i napravili sistem bezbednim. Sam sistem koji smo zatekli je loš. Javnost mora da zna da mi već dve godine radimo na sistemu matura koji će biti potpuno drugačiji i zaštićen“, naveo je Šarčević.
Ne vredi, roditelji staju iza svoje dece, brane njihove interese, podržavaju ih u zahtevima i svi zajedno traže ostavku ministra. Koja bi rešila problem, jel tako? I deca bi bila srećna, jel tako? I roditelji bi bili zadovoljni, jel tako? Ili nije tako?
Ne mogu da verujem da smo toliko plitkog mišljenja, ili pak ciljanog razmišljanja koje nas vodi ka ostvarenju nekih namera (ne dečjih, da se razumemo, namera odraslih). Ne mogu da verujem da pojedini roditelji preko svoje maloletne dece leče frustracije, revolt, nagomilano nezadovoljstvo……da preko svoje dece vode politiku.
I znate li šta je još tužno u ovoj priči? To što manjina, more manjinica…..formira sliku u društvu, koja govori o svima. Mali maturanti su ovo, mali maturanti su ono, mali maturanti traže, mali maturanti zahtevaju……..A gde su ostali mali maturanti,
pored ovih koji šetaju. Nisu deca na ulici svi mali maturanti. O onima kojih nema na ulici (a daleko su brojniji) niko ne govori, niko ih ništa ne pita. Znamo li koliko ima onih kojima prijemni ne smeta, koji imaju ne samo odličan uspeh u školi već i bezbroj osvojenih nagrada na takmičenjima, znate li koliko ima malih maturanata koji pojma nemaju ko je Šarčević? E, te male maturante su njihovi roditelji učili nešto drugo, učili ih pravim vrednostima, učili ih šta je dobro a šta ne valja u životu, i bili autoritet koji se poštuje i pred kojim nema vrdanja.
I ti mali maturanti nisu izašli na protest sa svojim drugarima jer im je bilo važnije da još jednom ponove gradivo, i polože prijemni. Mnogima od njih je prijemni jedina šansa da upadnu u željenu školu, da ostvare neki svoj san, da stignu do cilja trudeći se…….jer nemaju one koji stoje iza njih……zato i nemaju vremena za proteste.
20.Jun
