ŠTO DA NE KAŽEM – MALČANSKI BERBERIN I USPAVANA LEPOTICA

Policija 15. dan traga za Ninoslavom Jovanovićem, osumnjičenim za otmicu dvanaestogodišnje Monike K., a i ovih dana pretražuje se teren oko Niša, Knjaževca i Svrljiga, preneo je juče RTS.

Jovanović je osumnjičen za otmicu devojčice Monike K., koja je pronađena u nedelju. Hvala Bogu i nebesima da je živa. Koliko je zdrava i koliko dugo će nositi ožiljke u duši, to je već drugo pitanje i to su stvari o kojima se ne govori, već se sa njima živi i preživljava. Ninoslav Jovanović je već osuđivan i zbog silovanja je proveo 12 godina u zatvoru, od 2006. do 2018. godine. Njegove žrtve su uvek bile maloletne devojčice. Dakle, pedofil je. A pedofilija se definiše kao “ponavljajuća, intenzivna, seksualno uzbudljiva maštarija, seksualni nagon ili ponašanje koje uključuje aktivnost sa maloletnim licem”

Još pre nekoliko godina na konferenciji „Bezbednost i odgovornost 2017“ u organizaciji Fondacije „Tijana Jurić“ Maja Novaković, zatvorski psiholog, otkrila je da pedofila ima u svim profesijama, u svim slojevima društva, kao i da su to obično osobe koje su deci bile bliske.

Kako je ukazala, istraživanja pokazuju da što ranije krenu da vrše krivična dela protiv polne slobode, veća je verovatnoća da će kasnije imati recidiv u vršenju tih krivičnih dela.

Ninoslav Jovanović je po izlasku iz zatvora vrlo brzo je ponovo pritvoren zbog seksualnog uznemiravanja putem društvenih mreža. Oslobođen je u martu ove godine.

I dok se on temeljito pripremao za novo zlodelo, društvo je zaboravilo na njega. A malčanski berberin je, u međuvremenu, radio, šunjao se okolo, tražio novu žrtvu, izučavao teren, spremao se za sve ono, što se događalo, i što se još uvek događa.

Pitanje svakog normalnog čoveka je: Pa zar nije trebalo da bude pod prismotrom? Zar nije trebalo da uvek bude na oku, kako bi bio sprečen, a ne da ga jurimo kada je zlodelo već napravio? To su obična pitanja, običnog čoveka, koji bi da se od ovakvih zaštiti? Čitali smo, u međuvremenu, u novinama da meštani Malče strahuju, da majke šišaju svoje devojčice kako ne bi bile meta, da ih nadziru i sa strahom šalju u školu ili dalje od kuće. Čitali smo, al na pročitano niko nije reagovao. Sve dok se ne dogodi ono najgore, mi ćutimo. Pravimo se slepi i gluvi.

A kada se dogodi, država se digne na noge. Juri jednog bolesnog i nastranog čoveka, koji se evo 15 dana poigrava i sa građanima, i sa milicijom, i sa vojskom. Svima njima, a kada se sabere bilo ih je oko hiljadu, jedan bolesni um je izmakao iz ruku. Steže se obruč oko njega, pišu mediji. Pa kad se steže, što se već jednom ne stegne i što ga ne uhvate?

Ovaj slučaj koji je zaprepastio Srbiju, ponovo je na svetlost dana kroz brojne medijske natpise i komentare iznedrio staru polemiku. Ona se odnosi na pravosuđe, zatvorske kazne za seksualne predatore, ali i mogućnost kastracije. Za svirepe zločine nad decom odgovarajuće kazne nema, a tek u poslednjih nekoliko godina se u Srbiji govori o mogućnosti uvođenja hemijske kakstracije za silovatelje i pedofile.

Govori se, kažem, jer mi mnogo volimo da govorimo, većamo, savetujemo se i konsultujemo, da usvajamo preporuke i donosimo odluke, dok oni o kojima većamo rade, mnogo mudrije i efikasnije od nas.

Tek će o Malčanskom berberinu da se govori. Šta ćemo i gde ćemo s njim? Doživotna ga ne kači, nije ubio. Za ono, za šta će biti osuđen zatvorska kazna nije velika ( pretpostavljamo sledeći logiku postojećih zakona). Pričaćemo nove priče, čitati o njemu svakodnevno u novinama, slušati savete raznoraznih stručnjaka, a on će smišljati nove planove u svojoj bolesnoj glavi, jer ga se mi uopšte i ne tičemo.

Jedino pouzdano što može da mu se dogodi je da bude upisan u Registar pedofila. U tom registru, koji trenutno skromno beleži tek 306 imena, Ninoslava Jovanovića nema. A i da ga ima, isto mu se hvata. Njega to nije briga, ali nas bi ta, i sve ostale činjenice povezane s njim, itekako trebalo da trgnu iz letargije. I da prestanemo da, kao država, glumimo uspavanu lepoticu.

03.Januar