Domovi za decu u Srbiji kao paklene rupe. Bolesna deca ceo dan u kavezima bez nege, puštena da umru – ovo je naslov koji me je do te mere uznemirio da sam imala utisak da će srce da mi stane ili da bih mogla nekoga golim rukama da zadavim.
Naime, reč je o deci i mladima bez roditeljskog staranja, sa smetnjama u razvoju u socijalnim ustanovama u Srbiji koja dane provode u metalnim krevetima, atrofirani i u bolovima, čekajući smrt.
A ovo je zaključak iz upravo objavljene publikacije “Zaboravljena deca Srbije” koja je rezultat temeljnog terenskog rada i istraživanja Inicijative za prava osoba sa mentalnim invaliditetom (MDRI).
Reč je o organizaciji za ljudska prava koja se bavi zaštitom i punim socijalnim uključivanjem dece sa smetnjama u razvoju i odraslih sa invaliditetom u društvo. Radom MDRI upravljaju osobe sa invaliditetom i članovi njihovih porodica.
Od ukupno osam institucija, u kojima je ova organizacija radila istraživanje, samo jedna od njih se pokazala kao dobra, dok su sve ostale katastrofalno organizovane, bez motivisanog obučenog kadra i rukovodstva, bez ikakvih normalnih uslova za život bilo koga. 80% dece u ovim institucijama su deca sa smetnjama u razvoju. Svih ovih godina, bez obzira na brojna ukazivanja ove i sličnih organizacija, niko nije reagovao niti prstom mrdnuo. Ova deca, dakle, nemaju ljudska prava za razliku od nekih drugih kategorija stanovištva, oko kojih se polomismo da ih zaštitimo od navodnih kršenja njihovih ljudskih prava.
„U jednoj od ustanova istraživači su zatekli oko 100 dece, uglavnom sa posledicama cerebralne paralize, koja po ceo dan leže u metalnim krevecima sa visokim rešetkama – u kavezima.
Napuštaju ih samo kada se kupaju ili jedu” – stoji između ostalog u izveštaju.
Mnoga deca izgledaju znatno mlađe jer su im mišići atrofirali od nekretanja. Doslovno polako umiru u metalnim kavezima jer, bez obzira na količinu hrane koja im se daje, nemaju ni minimum kretanja.
U drugoj ustanovi je osoblje reklo istražiteljima da se deci uskraćuje medicinska nega jer osoblje bolnica odbija da primi akutno bolesnu decu sa smetnjama u razvoju iz ove domske ustanove. Bolničko osoblje je tako izjavilo za jedno od dece: „ Zašto ste ga doveli ovde, pustite ga da umre”
Nekoliko dece u domskom smeštaju ima vrlo hitnu potrebu za bolničkim lečenjem jer im se cerebrospinalna tečnost nakuplja u mozgu, osećaju stalni bol i smrt je pitanje dana.Ne dobijaju bolničku negu i tako ih osuđuju na smrt. To je svesno ubijanje dece sa smetnjama u razvoju – stoji u izveštaju Inicijative za prava osoba sa mentalnim invaliditetom.
Ne bih dalje da nabrajam, mučno je do bola. Film „Let iznad kukavičjeg gnezda” je mačji kašalj za ovu priču. Tim pre što su u pitanju deca. Tim pre što su im oduzeta sva prava. Tim pre što ih neko svesno ubija.
Na inicijativu ministarke za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja prof. dr Darije Kisić Tepavčević, ovih dana je održan sastanak sa predstavnicima Inicijative za prava osoba sa mentalnim invaliditetom.
– Do sada nije bilo konkretnih prijava o kršenju prava korisnika u ustanovama socijalne zaštite, a na koje je mogla da ukaže i Inicijativa, odmah pošto je saznala za njih 2019. godine, kada je izvršila monitoring – rekla je ministarka.
Dogovoreno je da se u narednom periodu oformi stručni tim, predstavnika Ministarstva i Inicijative, koji će ponovo obići ustanove, ustanoviti situaciju i izneti konkretna rešenja za poboljšanje položaja korisnika.
Inspekcija socijalne zaštite tvrdi da su njeni inspektori redovno obilazili ustanove socijalne zaštite i tokom 2020. i 2021. godine imali su 163 nadzora. Tom prilikom utvrđeno je da ustanove nisu ispunjavale standarde u pogledu broja i strukture zaposlenih, prostora i opreme, ali nije utvrđena pojava nasilja nad korisnicama i njihovog zlostavljanja.
Da nije tužno, bilo bi smešno. “Nije utvrđena pojava nasilja”? Šta to znači? Šta bi trebalo da bude nasilje u ovom slučaju? Zar nepoštovanje elementarnih ljudskih prava nije vrsta nasilja? Da li je trebalo da ovu izmučenu i napaćenu, pri tom bolesnu decu, neko i fizički maltretira. Uostalom nije dokazano da i toga nije bilo.
– Zaštitnik građana je od početka 2021. godine u svojstvu Nacionalnog mehanizma za prevenciju torture obišao šest ustanova socijalne zaštite i nije imao ozbiljne primedbe na njihov rad i zaštitu prava korisnika na smeštaju . U martu ove godine, delegacija Komiteta protiv torture, nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja Saveta Evrope je metodom slučajnog izbora obišla dve ustanove i nije navela primedbe na poštovanje ljudskih prava korisnika u periodu epidemije.
Možda parvo na život nije parvo. Ili parvo na život nije parvo i mentalno obolele dece? Govorim o golom životu, a gde je tu parvo na dostojan život čoveka?
Jel da verujemo? Ne bih ja verovala ni u taj Stručni tim koji će biti oformljen, jer stručni timovi su odvajkada služili za zamagljivanje stvari. Ne bih ja, dok sve neko debelo ne proveri. Neko, ko neće biti opterećen ni politikom, ni bilo kakvim interesima, već će biti vođen ljudskim osećanjima. A dotle, dotle će deca umirati u kavezima, pod istim okolnostima i uslovima, dok se ne dokaže suprotno. Ako se dokaže. “Šut s rogatim” nikada nije dobijao bitku.
4.juli
