Mali ljubazan gest može da oboji dan – osmeh upućen u prolazu, vrata koja vam je neko pridržao, pomoć nekom da izađe iz autobusa, ponese tešku kesu, pređe ulicu…Ljubaznost, kaže nauka, podiže raspoloženje i smanjuje nivo stresa. Čini da se osećamo bolje, u svakodnevici i u svojoj koži, besplatna je i zarazna, i, naučno je dokazano – produžava život.
Da li se sećate kada je neko koga ne poznajete bio ljubazan prema vama? Ustupio vam mesto u autobusu, objasnio nešto na ulici ili u prodavnici. Ili kada ste vi nekom uputili osmeh, lepu reč, pomoć, ohrabrenje. I osećali se dobro nakon toga.
Podstaknuta onim što mi se pre par dana dogodilo i pišem sve ovo. Ulazim u taksi, lepo uređen, namirisan, za volanom sedi mlađi čovek u odelu i sa belom košuljom, izgovara dobro veče uz osmeh, raduje ga činjenica što me je kao novinara prepoznao i ljubazno pita o stvarima koje ga interesuju. Usput saznam da je taj mladi čovek obrazovan, da je otac četvoro dece ishvatim da, bez obzira na okolnosti u kojima živi, u sebi nosi neku pozitivnu energiju i radost. Priznajem, ulepšao mi je veče i izbrisao umor koji sam osećala posle napornog dana. Samo svojim ponašanjem i sa nekoliko izgovorenih reči dan je učinio vrednim življenja.
Ljubaznost je lek za dušu, pomislih u sebi. Za onoga ko je prima, možda još više za onoga ko je pruža. U takvoj interakciji ljudi postaju bolja verzija sebe, uvećavaju im se emocije a život boji vedrijim bojama.
Naučno je dokazano da ako ste ljubazni, to utiče na lučenje hormona raspoloženja serotonina, neurotransmitera odgovornog za osećanje blagostanja i zadovoljstva. Kad pomognete nekom, u
organizmu se uvećava i nivo endorfina – rezultat je posebno stanje uzbuđenosti i sreće. Takođe se luči i oksitocin, a to rezultira jačim imunitetom i manjoj podložnosti raznim upalama. Sve ove biološke promene utiču pozitivno na kardiovaskularni system. Na psihološkom planu ljubaznost je ključna za izgradnju i jačanje dobrih odnosa s drugima, a to donosi potrebnu emotivnu ravnotežu i smanjuje nivo stresa. Usporava se proces starenja i osigurava duži životni vek. Pa šta hoćeš više, a ništa te ne košta.
Ljubaznost je čist akt altruizma – kad ste ljubazni važno vam je da se neko oseti dobro, a ne da dobijete nešto što želite. Antički tragičar Sofokle je za ljubaznost rekao da je – roditelj dobrote. Albert Ajnštajn je rekao da su ideali koji su mu uvek osvetljavali put bili – ljubaznost, lepota i istina. A Odri Hepbern je podsetila žene da je za lepe usne najvažnije – izgovarati reči ljubaznosti.
Ljubaznost uvek nailazi na odgovor. I nagrada je sama po sebi. A da bi skinuli sa sebe sloj egocentrizma i okrenuli se drugima, potrebno je, najpre, da na ljude obratite pažnju, i počnete da slušate ono što imaju da kažu. Da ne razmišljate unapred šta ćete im odgovoriti, ili koji primer iz svog iskustva ćete navesti, ne bi li se takmičili u konverzaciji slušajući samo sebe.
Probajte i da na grubost odgovorite ljubaznošću. Ako je neko osoran, maliciozan, neprijatan, probajte da ga pitate – da li je imao loš dan. I pokazivanjem razumevanja razbistrićete situaciju.
I još nešto da vam kažem: Ljubaznost je zarazna. Ako odaberemo da nekome uputimo osmeh, možemo da budemo sigurni da će nam se vratiti. Što onda ne bismo to činili svakodnevno. Što ljubaznost ne bi postala sastavni deo naše ličnosti, naša socijalna inteligencija. Vredi to više od milion dolara.
Uostalom, tako je govorio i Gandi: “Miris zauvek ostane u ruci onoga ko vam je pružio ružu”.
14. mart
