Leto je. U većini slučajeva ljudi mu se raduju.Mnogo mu se raduju oni koji imaju para, pa cele godine čekaju da odu tamo negde gde su zamislili, a gde do sada nikada nisu bili. Raduju mu se i oni koji imaju malo para, a uspevaju svake godine da naprave finansijsku konstrukciju, skrpe te pare…..i otisnu se na neko more. Pa neka je i van sezone, pa neka je to i Paralija, gde su bili već 10 puta. More je važno. I odlazak na more. Zarad sebe, ali i zarad drugih.
Raduju mu se i oni koji imaju kakav takav posao “za stalno“ kako se to kod nas kaže, jer kad imaju kakav takav posao, imaju pravo i na kakav takav odmor. Pa ili odu kod rođaka na selo, ili kod nekog drugog rođaka u inostranstvo koji se smiluje na njih pa ih pozove, ili u neku jeftinu banju, a dobar deo njih ostane kod kuće pa pozavršava neke poslove, koje inače ne može. I to je nešto. Ne ide na posao i na odmoru je, pa šta koga briga gde se i kako on odmara. Lepo zvuči kad je na odmoru.
Armija zaposlenih nema pravo na odmor, jer radi na crno. Ustvari, mogu oni da odu i odmaraju se do mile volje, ali za to vreme neće dobiti ni kintu. A kako se bez kinte ne može da živi, biraju kintu. I pretvaraju se da ne vole odmore.
Leti, posebno jula i avgusta, ne planirajte da završavate bilo koji posao, vezan za rad državnih službi. Naići ćete na odgovor „na odmoru je kolega, a samo on zna to da radi“, „dođite kroz tri dana kada se vrati“,“šalter nam radi samo od 9 do 11, odmori su“, „ Sad si našo po najvećoj vrućini da se maješ po šalterima, pa kome se sada radi“…….i tako dalje, i tako dalje.
Kafići nesmetano rade, pa ako imaš para zauzmi busiju u nekoj hladovini i kuliraj ceo dan, ako hoćeš. Možeš da odeš i na bazen, naravno ako imaš para za ulaznicu (jer oni koji nisu otišli na more, nemaju para ni za šta), možeš da se šetaš, ideš u bioskop, u Nišku banju da uživaš na vazduhu, svašta nešto možeš……što nije more, ali prolazi kad nema bolje i kad se drugačije ne može.
Sreća te avgusta imamo Nišvil i Filmske susrete, pa i tamo možeš da se provedeš, i da se pretvaraš kako baš voliš džez, uživaš u njemu, a o filmovima iz naše produkcije da i ne govorimo.
Zamre grad jula i avgusta….jedni odlaze, drugi dolaze, i u principu se ništa ne događa u našim životima, životima običnih ljudi.
Ponekad pomislim, što se ovaj period ne proglasi neradnim, pa da smo načisto. Kao u Italiji, recimo. Tamo je Ferragosto, praznik Presvete Bogorodice ili Velika Gospojina. Pada 15 avgusta kada cela Italija zastane na tren. Smatra se jednim od najvećih verskih i porodičnih praznika u toj zemlji.
Za Italijane ferragosto ne predstavlja samo taj dan, već i čitav mesec, koji oni najčešće provode u svojoj zemlji. U tom periodu plaže su preplavljene, gužve u saobraćaju neminovne, a vlasnici hotela, restorana i kafića zadovoljno “trljaju ruke”. U suštini, polovina avgusta predstavlja vrhunac turističke sezone. Tada su i cene turističkih usluga u tom razdoblju skuplje nego u ostatku godine.
Iako većina objekata tada ne radi, muzeji i suvenirnice, naročito blizu obale, su otvorene. U skoro svim mestima naićićete na pravu prazničnu atmosferu na ulicama i trgovima. Pored neizostavne muzike, dobre hrane i vatrometa, ovaj dan krase i razni umetnički performansi.
Nemaju ni svi Italijani mnogo para, ali za razliku od nas oni umeju da uživaju u onome što imaju. I ne pretvaraju se da rade, a ne rade.
I ne idu na skupa letovanja koja otplaćuju do narednog letovanja, i ne troše više od onoga što imaju, i ne kukumavče kada nemaju, samo život prilagođavaju sebi, a ne sebe životu.
Leto je, rekoh. Neka vam bude lepo, gde god da ste a ja žurim na onaj šalter što je juče bio zatvoren, jer se službenica danas vraća sa odmora. Pa da uhvatim red. I da uživam čekajući, ako se to može, i da zamišljam da sam u italiji. Brani li mi ko da maštam na ovoj temperaturi, na kojoj se svakome živci pobrkaju u glavi, pa što bih ja bila izuzetak.
14.Avgust
