Kristina Kovač, pevačica i kompozitorka sasvim slučajno je ovih dana uzburkala javnost, objavivši fotografiju sa ćerkom, na kojoj ona izgleda sasvim obično, a u želji da podeli sreću sa ljudima.
Hoćeš đavola,Kristina nije uspela da podeli sreću, ali je zato podelila javnost. Njena fotografija je naišla na surove komentare površnih žena na račun njenog izgleda. Nije imala silikone, nije “napucana”, malo se ugojila, nije bila po meri “starletskog” ideala lepote.
“Neprepoznatljiva!”, “Bivša lepotica danas sede kose, sa borama i staračkim pegama”, “Nekadašnja zgodna brineta vidno ostarila i propala”, “Bivša pevačica Kristina Kovač više ne liči na sebe – pustila sede”……samo su neki od komentara žena, kojima su estetski hirurzi pomogli da se preobrate u izveštačene “lepotice”.Ni jedna od njih nije videla Kristinine oči, nasmejan lik ni sreću, koju oseća pored svoje ćerke.Ni jedna nije shvatila poentu priče.
Možda je baš dobro što je Kristina podelila fotografiju, jer je ona bila okidač za one druge, normalne i obične žene, da progovore i otvoreno kažu šta misle o – dozvoljavam sebi da kažem – estetskim nakazama koje gledamo svakodnevno i na društvenim mrežama, i na televiziji, a bogami i na ulici. To su one devojke koje su se poigrale sa prirodom i više ne mogu da se smeju, trepću tuđim trepavicama, mašu veštačkim noktima i pokušavaju trapavim pokretima da se izbore sa neprirodno velikim grudima i zadnjicama. Uvek skockane i doterane, jer im je to jedina preokupacija u životu, žene koje su suštinu zamenile formom, a forma će se kad tad ukvariti.
Usledile su reakcije devojaka koje su stale u Kristininu odbranu, apelujući na to da se već jednom prestane sa pritiskom da žene moraju da izgledaju besprekorno, jer u krajnjem svi s godinama starimo.
Sve te, normalne žene, spojilo je nepristajanje na to da budemo izložene ismevanju, okačene na stub srama, proglašene propalim, ružnim, zapuštenim – ako nismo na svakoj fotografiji, u svakom trenutku isfrizirane, lepo našminkane, uredne, ispeglane i sa pokojim dodatkom na sebi, koji je sve drugo, samo ne lep.
Na ovom primeru je jasno da jednu te istu stvar svi mi gledamo različito i iz drugačuijeg ugla. Trulež je, dakle, u oku posmatrača. I to ne bi bio problem da takva trulež ne kreira javno mnjenje, da ne kvari devojčice i devojke servirajući im nakaradni i izopačeni model žene, koji se trude da dosegnu.
Ko će tim našim mladim devojkama da kaže da vrednost žene leži u njenoj snazi, inteligenciji, ambicijama i izdržljivosti.U požrtvovanosti na putu ka ciljevima kojima teži. U dubini njene duše, u nežnosti koju ume da pruži ali i u pokazivanju zuba kada brani one koje voli. I u još bezbroj pozitivnih osobina koje krase lepu ženu, a da pri tom nije sve ono gore navedeno, što je postalo ideal današnjice. Ko će našim mladim devojkama reći da su “te neke”, njihovi uzori, potpuno degradirale ne samo poziciju žene u današnjem društvu, već i celo društvo i njegove vrednosti, koje se tope i nestaju.
Mnogo toga je današnjica unakaradila, a većinski deo stanovištva ćuti, ponizno se sklanjajući od onih, koji nam ruše prave vrednosti. Oduvek me je čudilo zašto ta većina ćuti uz opasku “Ma pusti budalu”. Pusti jednu budalu, drugu, treću…..svet postade prepun budala i izopačenih ljudi. Umesto toga “Pusti budalu” , treba reći “Dosta”. Dosta svemu onome što ne valja i što nas truje kao kancer koji je metastazirao. Hoćemo li da se prepustimo i dozvolimo da nas pojede? Ja neću,pa makar i sama vikala da neću. Barem mi je lakše na duši, a lepota je odraz i duše, zar ne?
21.juli
