Korona će za koji dan da slavi 2 rođendan. Naime, 6 marta 2020 godine potvrđen je prvi slučaj koronavirusa u Srbiji.Od tog datuma do danas pozitivan nalaz testa dobila su 1 908 272 građana. To je bilo, doduše, pre neki dan, sada ih je možda i više, ali smo prestali da obraćamo pažnju na brojke.Iz prostog razloga što je korona postala način života. Uelila se nepozvana, ali se bogami i odomaćila, pa više niko ne obraća pažnju na ovog uljeza koji će, po svemu sudeći, da ostane u suživotu sa nama.
Kolko traje korona, taman toliko traje i epidemiolog Predrag Kon, odnosno njegovo stalno prisustvo među nama, stav no-no, naši animoziteti prema ovom čoveku koji je od samog starta pa do dana današnjeg pokušavao da nam, kao roditelj deci, drži predavanja kako bismo sačuvali zdravlje i sebe. A kad su deca volela roditeljska predavanja, pa i mi Konova.
Kovid je odneo 15 199 života. Za dve godine na stotine hiljada naših građana posetilo je kovid aambulante. Urađeno je više miliona pi-si-ar i antigenskih testova. Nije šala, mora se priznati, mada se oni koje nije dotakla još uvek nonšalantno ponašaju prema ovoj nepredvidivoj gospođi. Jer ona je danas, kada vlada blaži omikron soj, još uvek nepredvidiva. „Čoveku dobro, sve je super, ništa ne ukazuje na loš ishod – a on za par sati umre“, priča nam doktorka iz kovid bolnice u Kruševcu svoja iskustva. Baš zato ne treba da odmahujemo rukom kada dr Kon kaže da smo daleko od toga da možemo da se opustimo i da najavljujemo kraj epidemije.
„Nalazimo se u završnici, a najgore je u samoj završnici nečega da se dogodi neka teška forma bolesti. Zato treba apelovati na ljude da poštuju mere“ – poručuje dr Kon.
Da li smo to mi čuli, pitam ja? Ma baš nas briga, i da smo čuli. I dok druge zemlje postepeno ukidaju ove ili one mere i zvone na
sva zvona da su ih ukinule, poput Italije juče recimo, mi ladno ne poštujemo ništa i niko nas više i ne pita zašto ne poštujemo, osim što Kon zapomaže svakodnevno, ali kao da govori sam sebi.
Vakcinacija nam slabo ide, a na početku smo bili na vrhu top liste vakcinisanih. Ne znam šta nam bi, ali nas i zavrtanje rukava više ne zanima. Uz opravdanje – pa oboljevaju i vakcinisani. Svi smo zaboravili da i kod svih ostalih vrsta uobičajenih do sada vakcina, oboljevaju i vakcinisani, ali od daleko blaže forme. Što bi se korona razlikovala u tome? U nekim zemljama ih je 80% vakcinisano. A mi? Stadosmo, pa ni makac. Po sistemu – ma proći će. Zadržali smo samo kritički osvrt o svemu, ni na čemu zasnovan, posebno o dr Konu. Jer, to smo mi.
„Najteže je bilo umiranje kolega, zdravstvenih radnika, zatim pojava peticije i formiranje nekih parastruktura koje ću tek ozbiljno analizirati koliko su ničega doneli, kritika koja je stizala od ljudi koji su bili dobronamerni bila je dobra, ali udari koji su stizali bez osnova stvarali su nepoverenje, što je rezultiralo nepoverenjem u sve mere, a to nije dobro, to je paravojna struktura“, zaključio je dr Kon.
Mi prosto nismo naučili da slušamo struku, mi sve znamo i u sve se razumemo. Dve godine smo bili vrhunski epidemiolozi, na crtu ne možeš da nam staneš. Polako jenjava naša epidemiološka strast i pretvaramo se u vojne analitičare. Ko šiša koronu, više nije zanimljiva. Ukrajina nam je sada tema broj jedan. Ko je Kon u odnosu na Putina, koga ćemo sada da istranžiramo na sitne komade, da pogledamo situaciju iz svih uglova i donesemo zaključke koji su, razume se, verodostojni i tačni.
Kuku nama sa nama, ovakvo ponašanje nam uvek izađe na nos. Ali koga briga, bitno je da smo uvek u poziciji da nešto dokazujemo, a to da smo najpametniji narod na svetu – to ne treba dokazivati. To se podrazumeva.
02. mart
