Imunolog Zlatko Trobonjača predviđa da će koronavirus iz pandemije preći u endemiju, što između ostalog, znači da će on da traje.
„Vidimo da je delta virus po svojim obeležjima poseban virus unutar SARS-CoV2 grupe virusa. Dakle, da se izuzetno snažno množi u nosnoj i usnoj šupljini i da ga zbog toga mRNA vakcine relativno slabo kontrolišu. U principu bilo bi puno bolje kad bismo imali vakcinu koja bi mogla da vidi snažno stvaranje IGA antitela, pa se zato razmišlja o proizvodnji one koja bi se davala intranazalno, dakle u obliku jednoga spreja ušpricavala u nosnu šupljinu. Takva IGA antitela bi sigurno bila zaštitna i puno više neutralisala delta soj, ali i neke druge sojeve koji naravno ulaze preko nosne ili usne šupljine nego vakcina koja se daje direktno u mišić“, rekao je dr Trobonjača u Dnevniku Nove TV.
E, baš mu hvala. Hvala mu najpre zbog toga što nas je još prvog dana sedmice poplašio novim informacijama, što nam nije dao da još koji sat uživamo u uspomenama na vikend, hvala mu što nam drži tenziju da se slučajno ne opustimo i postanemo normalni kao što smo bili, hvala njemu i svima ostalima koji se trude da nam, pored opasnosti od korone, nesvesno predoče i opasnost od kojekakvih mentalnih bolesti na koje niko ne obraća pažnju, jer zaboga, korona je. I na operacije se ne ide, a kamoli na lečenje od bubica u glavi. Koga briga za strahove svakog od nas pojedinačno – sa strahovima živimo mi, a njihova briga je korona, korona, i opet korona. Da ne pričamo o raznim sojevima korone, koje zdušno proučavamo raspitujući se i guglajući na internetu, jer kako bi drugačije. Tako smo navikli. Pa da vidimo šta su to mRNA vakcine, IGA antitela,koja se jelte daju isključivo intranazalno, što većina naroda odlično razume, išli na kurs iz medicine, uža specijalizacija korona.
Ako tome dodamo svakodnevna menjanja pravila za život u rođenom gradu i šire, za prelazak granice kako bismo otišli na odmor, doživljaj je kompletan. Jer narod hoće na odmor posle dve godine, jedva je čekao da krene. A ono, sprema se za put – jedna pravila. Stiže na granicu, zateknu ga druga. Konačno stigne i na odredište, a tamo ga dočekaju treća. Šta u takvim prilikama radi običan, normalan čovek? Pa ludi lagano, šta bi drugo. Krenuo da se odmori, a i na odmoru živi sa koronom i njenim pravilima. Gleda ga ona negde iz prikrajka, ko storga učiteljica, i ne da mu da diše, pauzu da napravi. Ljubomorno čuva njegov misli samo za sebe.
Ko još razmišlja o eventualnoj temperature na moru, o stomačnom virusu i sličnim pojavama, o kojima se u normalnim prilikama razmišljalo. Pa se pakovali lekovi za sve ove nezgodacije, koje većina sada zaboravlja. Čik pogodite zašto. Pa zbog korone, koja nam ne izlazi iz glave.
Lično se sa, pobrojanim gore stvarima, nosim odlično. Uz izvinjenje svim lekarima i “preporučiteljima” sve stavljam na ignor. Što ne znači da sam neodgovorna, samo znači da ne dozvoljavam koroni da mi zatruje mozak. I da mi se useli u moždane vijuge, pa da tamo nema mesta ni za šta drugo. A, ne. Mali million stvari u tim vijugama mora da bude, kako bih mogla da živim ko čovek. I nije loše, ide mi, pravo da vam kažem. Pokušajte i vi, videćete da nije teško. Ali, volite sebe i brinite o sebi maksimalno.
Sve ostalo prepustite stručnjacima, to im posao. I novinarima koji svakodnevno i najviše o tome pišu, i njima je to posao. A vi gledajte svoja posla i trudite se da živite. Jer “korona priitisak”, vam neće pomoći da se osećate bolje i da vam bude bolje. A priznaćete, godinu i po dana pritiska, dojadi svakom normalnom čoveku. Ne znam zašto mi na ovom mmestu pada na pamet cigina izreka, kad su hteli da ga obese: “Bre, će li me besite na dve na tri, pa da si idem kući”. E, to ti je to.
31. avgust
