Broj milijardera udvostručen je u proteklih deset godina zahvaljujući ekonomskom sistemu baziranom na nejednakosti koji na svojim leđima nose žene, upozorilo je britansko udruženje za borbu protiv siromaštva Oxfam.
Žene i devojke dnevno troše milijarde neplaćenih sati na kuvanje, čišćenje i brigu za rođake, zbog čega se mnoge među njima ne mogu obrazovati niti zaposliti, utvrdili su u Oxfamu.
Vrednost njihovog rada je tri puta veća od vrednosti globalne tehnološke industrije, dodaju.
Uhvatih se za glavu. Pa ja sam milijarder, ali me niko nije o tome obavestio. Dobro, ako ne milijarder, onom bar milioner. I da znate, nisam milionerka, već milioner. Zato što ne priznajem nikakvu ravopravnost žene u tom pogledu. Ako obavljam sve ženske poslove, koji mi po prirodi stvari pripadaju, pa plus muške koji mu ne pripadaju, ali sam prinuđena da ih obavljam – onda ja nisam žena koja je milonerka, novinarka, psihološkinja, pedagoškinja…..i šta ti ja znam šta sve ne. Ja sam jednostavno žena.
More, jesam li i žena, počeh da analiziram sebe. Žene su slabiji pol, zaštićene, pažene i mažene, žene su ……..svašta nešto su žene, a ja sve to nisam. Jer žena koja u današnje vreme radi dva posla kako bi opstala i sačuvala porodicu, žena koja u nedoba radi i treći posao (koji se ne računa u posao), žena koja zasuče rukave i u muškim poslovima, žena koja juri ko sumanuta po ceo dan jer želi i karijeru, i porodicu, i da bude lepa i negovana…..nije žena. A nije ni muškarac.
Te stoga, manite me s tim pričama o ravnopravnosti žene, sa zamajavanjima da nešto može da se ispravi ženskim aktivizmom, manite me sa bajkama da će država “da preduzme sve mere” kako bi žena dobila status koji joj pripada……manite me sa svim tim tričarijama, jer je to samo još veće utapanje žene u bezizlaz. Zamazivanje očiju, što bi se reklo.
Uz sve to, i na sve to treba dodati, kao začin, ukorenjeno (barem na našim prostorima) shvatanje da je “muškarac glava kuće” i da je po prirodi jači pol, stub porodice. E, tu već kod tog stuba i jačeg pola načisto pucam. Kakav , bre, jači pol koji je jači samo kada je u pitanju podizanje džaka sa peskom, ili štogod slično.
Nešto ću vam reći u poverenju – žene su krive zbog toga što su tamo gde jesu. Same su pristale na to, niko ih nije naterao. A sada bi da u priči budu ravnopravne, a opet žene. Epa, malo morgen.Teret ćemo da nosimo na plećima jer smo ga same sebi nametnule. I nosimo ga, povremeno gunđajući, reda radi. A u dubini duše ponosno, jer smo kadra da uradimo sve i možemo da se nosimo sa “jačim polom” uvek i u svakoj situaciji.
Nego, šta bi s onim milijarderima na početku priče? Hoće li neko sve ovo da plati ili ćemo, mi žene, da dignemo ruke od neplaćenog rada i da vas pretvorimo u prosjake, dok kažeš piksla.
