Na Vikipediji piše: Marko Vidojković – srpski pisac, novinar, muzičar, televizijski voditelj i aktivista. Pa onda sledi sve šta je napisao i po čemu je slavan.
Na nekom drugom mestu čitam: „Marko Vidojković, čovek čije bi knjige bile sveske da nema…..pa onda sledi arsenal ružnih reči …..uz pomoć kojih pomenuti antitalenat prodaje napaljenim čitaocima svoje baljezgarije. Između Bjelice i Vidojkovića, biram Andrića. Čitam knjige, a ne škrabotine ukrašene koricama.”
„Proslavljeni” srpski pisac odlučio da bude još slavniji.Ladno je, gostujući na televiziji, opsovao majku predsedniku države i izazvao interesovanje mnogih. Svojih obožavalaca koji, kako rekoše „plaču od sreće” nad ovom njegovom izjavom, ali i onih drugih, koji su zgroženi i užasnuti, nezavisno od toga jesu li pristalice Aleksandra Vučića ili nisu. Zato što svako govori o sebi, a Marko Vidojković je kroz ovaj čin, zaurlao o sebi. Svako normalan (mislim na pristalice) bi ga se odrekao preko novina, a ostali ga nikada nisu ni prihvatili kao pisaca, što je najgore kao čoveka „na mestu”.
Užasno ponašanje Vidojkovića podržao je i predsednik Demokratske stranke Zoran Lutovac. Što će reći – ode čovek, ko da ga nije ni bilo. Da je barem mišljenje zadržao za sebe, ne bismo znali u koju kategoriju da ga svrstamo. Ovako, skinuo se do gole kože sam.
Gostujući u emisiji Novo jutro na TV Pink, direktor redakcije i glavni urednik portala Objektiva Dejan Vukelić i direktor Srpskog telegrafa Saša Milovanović su kratko prokomentarisali: „Gadosti koje je izgovorio Vidojković, nisu slučajnost. Zoran Lutovac je samo Đilasov megafon. To je praktično demonstracija političkog programa te cele grupacije, jer ne postoji drugi program. Njihov program je da se predsednik Aleksandar Vučić provocira, vređa tamo gde je najosetljiviji, preko članova njegove porodice, valjda u nekoj nadi da će on sam da ispari i da se skloni da bi oni mogli da dođu na vlast” – rekao je Vukelić.
Reakcije su bile skandalozne, to su bile reakcije podrške. Kad god se tako nešto desi, upada u oči da vrlo često Aleksandar Vučić ostane sam na vetrometini. Pojave se ljudi koji nisu deo njegovog tima, nego ljudski reaguju na to, ali mnogi koji su deo njegovog tima, za čije je pozicije on zaslužan jer im je dao šansu, upadljivo “glasno” ćute kao da ne žele nekome da se zamere, kao da imaju neku agendu u budućnosti, kao da razmišljaju “šta ću ja ako bude ovo”. Verujem da je predsednik svestan toga, i on sam s vremena na vreme to izgovori, ali to je činjenica – ispričao je Vukelić.
Tako kažu oni, a ja se opet vraćam na Marka Vidojkovića. Em je, taj čovek koji nosi titulu pisac, bio neviđenii prostak, em je kroz par dana rekao da bi to isto učinio ponovo. „Pisac” bi to nešto ponovo učinio! Zamislite Andrića, Ćosića, Ćopića, Selimovića – zamislite da im takve reči izlaze iz usta. Šta biste rekli, da je ok? Da je dobro to što čine?
Malo smo se zavozali u poimanju svega. Malo smo pobrkali sve oblasti života, strpali ih u isti koš i više ne znamo šta je šta, i šta je dobro a šta loše. Za one, kojima današnjica nije pobrkala umove, Marko Vidojković je otpisan kao pisac. Ako je to uopšte i bio. Ili ga je samo vreme „izbacilo” kako bi poslužio kao oružje u zatupljivanju mozgova.
I još nešto da vam kažem. Znam više književnika sa ovih naših prostora koji nisu Vučićeve pristalice. To je njihov stav i to je sasvim u redu. Ali niko to ne zna, ne idu okolo i ne telale, ponajmanje na televiziji psuju Vučića, ili kog drugog ko im se ne dopada. To bi negde bilo ispravno ponašanje.
Lično bih ignorisala Marka Vidojkovića. Zato što njega najviše boli ignorisanje. Jer da ga ne boli, ne bi radio to što radi kako bi se dao do znanja javnosti. Kako bi bio popularan i u centru pažnje. Kako bi se o njemu pričalo, jer ničeg dobrog i pažnje vrednog nema, čega bi se u promovisanju sebe uhvatio.
Naš običan čovek je uvek bio najmudriji. I onda kada je rekao: “Čega se pametan stidi, time se budala ponosi”. To ti je to. I kao što rekoh: Ko beše Marko Vidojković? Nikad čula za njega.
30. septembar
