ŠTO DA NE KAŽEM – JEL IMA NEKO NEŠTO DA DODA?

Avio kompanija „Er Kanada” odlučila da se putnicima više ne obraća sa dame i gospodo, već da umesto toga koristi jednu reč – SVI. Obraćanje putnicima sa „dame i gospodo“ predstavlja diskriminaciju prema onima koji se ne identifikuju kao pripadnici jedne od te dve rodne odrednice, kažu u ovoj kompaniji.

Razlog je taj što neki ljudi imaju složeniji stav prema svom rodu i verovatno se osećaju isključenim kad čuju pozdrav „dame i gospodo“. Ovaj potez usledio je posle ranije odluke da se putnicima dozvoli da prilikom rezervisanja karata stave „iks“ umesto M ili Ž kao oznaku pola.

Nedavno sam pročitala da je u jednoj evropskoj zemlji predloženo usvajanje Zakona po kojem ni vaspitači u obdaništima ne smeju decu oslovljavati sa devojčica i dečak, već je neophodno pronaći adekvatan, neutralni termin, koji će važiti za sve. Zbog diskriminacije, ponovo.

Čuli smo, takođe, da se ubuduće roditelji identifikovati ( verujte mi ne znam kako to drugačije da krstim), kao mama i tata, već kao roditelj jedan, i roditelj dva. Zbog diskriminacije, razume se.

E sad, da podvučemo crtu, i vidimo šta smo dobili, odnosno šta ćemo tek dobijati od ovakvih novotarija, koje idu na ruku manjini u svetu ( neću glasno da izgovaram kojoj manjini, ali normalnoj sigurno ne), da podvučemo, dakle, crtu i vidimo šta smo dobili. Dobili smo bespolne ljude koji dolaze na svet i koji će se tamo negde, kad postanu svesni, opredeliti jesu li muškarci ili žene. Divno, oni će moći da odluče šta su. Što ima i pozitivnih strana. Rodi se devojčica, a otac želi sina, pa mu ti lepo kažeš: „Ne sekiraj se, pretvoriće se on u sina jednog dana”. (Šalim se malo, naravno).

Nema više roze za devojčice, a plavo za dečake. Ima svi da nose istu boju, dok ne shvate kome pripadaju. I ima svi da se igraju istim igračkama, dok ne poskapiraju koje im leže više. I ima svi da viču: “Roditelju jedan, mnogo sam gladan”. I svi će da se, kad odrastu, sa svima da zabavljaju i vole, ne birajući po suknjama ili pantalonama. Svi će imati grudi, prirodne ili veštačke, svejedno……imaće mišiće, takođe…..veštačke trepavice i nokte, silikonska usta i ostala pomagala………mada, ruku na srce, neće moći baš svi sve da imaju. Al nema veze, to se ne vidi.

Preterah ja sa šalama, a zapravo sam htela da pitam: Aman ljudi, jeli ovaj svet normalan, ili je krenuo do đavola? I hoće li neko da se pojavi i glasno kaže: ovo nije normalno. I hoćemo li, svi zajedno, da prestanemo da se udvaramo nenormalnosti? Da je hranimo, i dajemo joj krila da poleti. Da joj pružamo šansu da nas sve zarazi, milom ili silom.

Milion posto sam ubeđena da velika, ogromna, najveća većina želi da im se i dalje rađaju devojčice i dečaci, da prva izgovorena reč bude mama ili tata, da nas oslovljavaju sa gospođo i gospodine, da se muškarci ( oni izistinski mislim) i dalje osvrću za lepim ženama na ulici, a žene za muškarčinama, koji ulivaju sigurnost i odišu snagom. Milion posto sam uverena da najveća većina vas ne želi ovo, što malecka manjina hoće, gura, i uspeva da ugradi u pravila i Zakone.

Sa gnušanjem čitam ovakve informamcije, pa neka me ovoga časa osude sva gej udruženja celoga sveta, ponavljam sa gnušanjem čitam sve to, jer želim ovaj naš svet onakav kakav je bio odvajkada, sa svim lepotama podele na žensko i muško, sa svim prednostima i manama, i bez amputacije polnosti, moliću lepo.

Za kraj imam ja i keca u rukavu: Što je Bog stvorio Adama i Evu, a nije napravio dva Adama, ili dve Eve, ili nešto između, pa da se to nešto kasnije odluči hoćeli biti Eva ili Adam? Dakle, sve gore navedeno je i bogohuljenje. Molim lepo. Jel ima neko nešto da doda?