“Odmah da kažem, izvinjavam se za bombardovanje”, rekao je predsednik Češke Miloš Zeman, posle susreta sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem koji je odgovorio: “To niko nije izgovorio, hvala”.
Koliko je lepo čuti reč izvini, posebno kada onaj, ko je izgovara, stvarno tako i misli. Češki predsednik je svoje reči i obrazložio istakavši da je Srbija tradicionalni prijetelj Češke, koja je tokom istorije bila izneverena, 1938. kada su Češku izneverili zapadni saveznici, i 1968. kada su ih izneverili istočni savenici.
„Srpski narod u oba slučaja izrazio je svoju podršku. Mi smo mu se zahvalili bombardovanjem. Zato se ovom prilikom u svoje ime izvinjavam za bombardovanje tadašnje Jugoslavije. Bila je to greška“, poručio je Zeman i dodao: „Ja bih kao čovek zamolio srpski narod da nam oprosti. Sve vreme me je to mučilo.“
Predsednik Zeman je zbog lošeg zdravstvnog stanja bio u invalidskim kolicima, ali je smogao snage da ustane i pozdravi Vučića, čime je dodatno izrazio svoj poštovanje i prijateljstvo.
„Ja sam poznat da se ne dodvoravam, ne samo jer sam 120 kila težak, već i što imam težak karakter, večno ćemo biti zahvalni jer ovo što je on sad izgovorio nikada niko drugi nije izgovorio i ta zahvalnost nikada neće prestati“, istakao je predsednik Srbije, koji je najavio i posetu Zemana Srbiji, na otvaranje Češke kuće, za koju je obećao rešenje problema.
Dodao je da je danas divno biti Srbin u Pragu, i da Srbija nikada neće zaboraviti Zemanove reči.
Ovo bi mogao da bude početak neke nove ere čovečanstva, ere u kojoj će se vraćati ono ljudsko, što čoveka čini čovekom. I pravedno, ali ne po meri savremenih definicija pravdenosti koje su neretko prilično uvrnute, jednako kao i reči demokratija, sloboda, poštenje – već po meri izvorne pravednosti koju je Bog (postojao on ili ne) propisao.
Miloš Zeman je to učinio zarad sebe, kako bi mu bilo lakše i kako nepravdu ne bi nosio u sebi. Koliko bi njih ( a Zeman je za mnoge sitna riba) trebalo da se izvine i do zemlje poklone srpskom narodu, ne samo zarad bombarodvanja, već i niza drugih, na štetu srpskog naroda, učinjenih stvari.
Mogao bi ovo da bude početak neke nove ere čovečanstva, rekoh. Ali i nove ere političkih odnosa i preraspodele političkih snaga. U kojoj će nestati strah od moćnika i njihovih ucena. U kojoj niko neće moći da ti udara čvrge samo zato što si mali, slab i nemoćan. U kojoj bi, veliki svetski moćnici, izgubili moć da vladaju drugima samo zato što je batina u njihovim rukama. I da vuku poteze u svetu po ličnom ćefu i zarad nekog svog (često bolesnog) zadovoljstva.
Izvini je moćna reč. Za pranje savesti počionioca ružnih stvari, ali i zadovoljstva oštećenog. Moćna zbog toga što stavlja tačku na nešto, što bi moglo da se okrene na dobro i da krene u pravom smeru. Zato je Zemanov početak važan kako bi, moguće je, još neki videli da nije teško i da uopšte ne boli izgovoriti : Izvini.
19.maj
