Ima nade za nas, nisu sve lađe potonule. Ima onih, koji tu nadu podgreju u trentku kada ti se čini da je sve otišlo dođavola, i da treba odustati od nastojanja da spasavaš svet.
Tu nadu su ovih dana u meni probudila deca, mladi pametni ljudi koji su se okupili na Forumu mladih naučnika u Nišu. Iz različitih krajeva zemlje, a svi jednaki po kvalitetima koje u sebi nose.
Pod sloganom „I ja imam pravo“ u našem gradu je organizovan osmi Forum mladih naučnika, koji je ove godine promovisao mlade devojke, matematičarke. Osmi put ovaj Forum sebi krči put, spasavajući prave vrednosti u nastojanju da jednoga dana one budu vladari i da potisnu sve , što nam poslednjih godina truje živote.
Nada je jako važna stvar, ali bogami i upornost.
Znate li kako je nastao Forum mladih naučnika pre osam godina? Pa tako što su neki jako pametni klinci u Elektrotehničkoj školi bili rezignirani jer nije bilo para da odu na takmičenje, a oni cele godine učili, pripremali se, želeli da budu najbolji među najboljima. Pošto niko nije hteo da izdvoji novac za njih, oni su odlučili da naprave nešto u svom gradu, nešto što će te pametne mlade ljude svake godine okupljati, i pokazivati ih svetu. I to čine punih osam godina organizujući Forum mladih naučnika, kroz koji je prošetalo stotine dece i odšetalo na neka značajna mesta, u nauci razume se.
Ti mladi ljudi još uvek nisu uvaženi u dovoljnoj meri, ali su uporni i – potkovani znanjem – sigurni u sebe, da mi se čini da niko ne može da im stane na put. Naravno, potrebno im je vreme da pobede svoje vršnjake koji su se, loše poučeni, otisnuli u neki drugačiji, novi svet. Misleći da je to ono što su čekali, i ugledajući se na trulež Zapada, koja nam se godinama unazad servira na tacni. A ta trulež su šupljoglavi, nabildovani i istetovirani momci, silikonske devojke sa napućenim usnama, ta trulež su mladi ljudi koje je neko naučio da se novac stiče preko noći, ne radom, već „oruđima“ savremenog društva, ta trulež je sve ono što gledamo na televiziji i što nam se predočava kao nova vrednost savremenog sveta.
Mene ne zanima svet – o njemu neka brinu oni koji su ga otrovali, zanima me samo moja zemlja, koja je doskora bila zdrava, puna prirodnih bogatstava i ljudi drugačijeg kova. A onda nam je neko „pojasnio“ kako su nakaradnosti sveta nova normalnost, kako njima treba da se prilagođavamo, kako ne bi bili mimo sveta, kako ti znanje nije potrebno da bi postao neko i nešto, kako se prazna glava na ramenima lakše nosi od one, pune znanja. Objasnili su nam mnogo toga što ni po kojim, a ponajpre po Božijim zakonima, nije u redu, ali po Zakonima novopečenih zaštitnika ljudskih prava u svetu, jeste. I ubedili nas da je sve to bolje od onoga što mi imamo i da je preko potrebno, ako hoćemo da budemo deo sveta, da se povinujemo njihovim Zakonima. I mi to činimo, korak po korak, pretvarajući se u bezličnu, po mnogo čemu izopačenu masu, odličnu za robovanje, nepogodnu za slobodnu misao i kreativnost.
Zato mi ova deca ulivaju nadu i veru da jednoga dana, nadam se ne tako dalekog, neće biti ovako kao što je danas. Da će oni biti vladari sveta i da će sa njima stasavati generacije koje menjaju svet.
„Mladi menjaju svet“ jedna je od akcija jednog od tih ljudi u Forumu mladih naučnika, koji je sam, svojim angažovanjem, akciju proširio i na svoj grad, Kuršumliju. Taj momak ima ime. Zove se Marko Vučetić, a onaj prvi momak, koji je stvorio Forum mladih naučnika, zove se Jovan Milić. Čisto da vam kažem, jer kroz pet ili deset godina ova imena mogu mnogo da vam znače. Zato što sam sigurna da, ako oni budu u prilici, da nešto poprave u našem gradu, a i u državi, popraviće ga majstorski. I zato, što mudro sakupljaju slične sebi, radeći sa njima na stvaranju boljeg sveta.
Ako mislite da sam ja prolupala, zapamtite šta kažem, i setite se toga kroz desetak godina. Dolaze neke nove generacije koje su dovoljno pametne da uče na našim, a ne svojim greškama.
12. maj
