Taman pomislimo da smo blizu Evropske unije, kad …..javi se tamo neko iz Brisela i spusti nas na zemlju. Kao sve smo dobri, kao trudimo se i postižemo dobre rezultate u većini oblasti, ali nam rezultati ništa ne valjaju u oblasti prava i zakonodavstva, posebno u oblasti kršenja ljudskih prava i sloboda, u oblasti medija…..i tome slično. Naši zvaničnici dušu ispustiše da dokažu da nije tako, ali zato „neki naši“ zdušno pomažu Evropskoj uniji da nas ocrni i vrati nas na početnu poziciju.
U vreme pandemije isto. Opet kršimo ljudska prava. Kada je u Srbiji bio na snazi poliicijski čas konstatovano je da smo kršili ljudska prava i ograničavali slobodu kretanja stanovništvu. Centar za ljudska prava u Beogradu je, čak, i tužio državu zbog toga. Ne može niko da se igra pravima čoveka. On ima pravo da ide gde hoće, i da radi šta želi. A posle kada upropasti sebe i druge, čupa kosu i traži pomoć od onih koji su mu prava ograničili i slobodu oduzeli. I blati ih i pljuje što su neodgovorni i ne brinu o čoveku.
Malo sam se zbunila u ovakvoj zamršenoj situaciji, teško kapiram kontradiktornosti, pa rekoh ajd da prošetam kroz neke „demokratske“ zemlje u Evropi i vidim šta one to tamo u vreme pandemije rade, kako bi bile ispravne i demokratske. Pa da učimo brate od njih, uvek treba učiti od onoga ko je od tebe bolji.
Neću da ponavljam srpske „rigorozne mere“ zbog kojih svakodnevno kukamo. Zbog ograničenog rada nekih objekata, jer smo navikli da u prodavnicu idemo i u 12 noću. (usput, u demokratskim zemljama je to nemoguće i u normalnim okolnostima). Svaku stavku smo pročešljali, te nam tako i rad pijaca do 15 sati smeta, jer se mi sa posla vraćamo posle 15.
Elem, vraćam se ja na „demokratske“ zemlje. U Nemačkoj, recimo, rade samo prodavnice prehrambene robe i banke. Francuzi posle dužeg vremena tek sada ukinuli strogi karantin, ali je ostao policijski čas od 22 uveče do 6 ujutru. U „demokratskoj“ Holandiji gde se „ne deru ljudima nego su mnogo fini, gde Kralj šalje pisma podrške stanovnicima“ ne radi gotovo ništa, a ulicom mogu da šetaju samo po troje. Čik probaj da prekršiš pravilo – ode ti 100 evra iz džepa. Ako se buniš, 500, a ako grešku zainat ponavljaš ode ti u zatvor na šest meseci, i to ekspresno. Englezima zabranili pivo u prodavnici i ispred prodavnice. Prodavnice zatvorene, čarape ne možeš da kupiš. Italija isto. Sve zatvoreno, ne sme da se šeta gradom, policijski čas još uvek važi od 22 uveče do 5 ujutru. I da ne nabrajam više, navodim samo primerčiće koji slikovito dočaravaju pojam „demokratije“ za njih i za nas.
I ponovo ću o nama i našoj večitoj težnji i želji da sebe nacrnimo i pospemo pepelom. Kukamo, zapomažemo, jadikujemo, psujemo Vučića i Kona i pronalazimo argumente za kršenje naših ljudskih prava, u našoj autokratskoj zemlji u kojoj su nam sve oduzeli, pa eto i slobodu kretanja.
A Krizni štab, koga svakodnevno neki od nas ismejavaju, zaseda sto puta kako bi pronašao model da svi budu zadovoljni, ali i da se spreči širenje virusa. To ide malo teže, ali petljaju i muvaju svesni činjenice da je situacija loša, ali i potpuno svesni da i nama građanima, posle osam i više meseci mrcvarenja, nije dobro. Da vuk bude sit i koze na broju, što malo teže ide, ali se trudimo.
I bez obzira na sve to, mi i dalje nosimo etiketu nedemokratske zamlje u kojoj se krše ljudska prava i slobode. Pa što nam ne prepišu recept za
ponašanje, da znamo tačno koliko puta dnevno uzimamo tu njihovu demokratiju, i da li treba pre ili posle jela.
Malo čoveka, mislim razboritog čoveka, zaboli sve ovo. Neko sto puta gori od tebe ti udara čvrge i propisuje kazne. I lepi ti etikete, ko što su Jevrejima lepili žute trake, da se zna ko može u Evropu, a ko ne može i zašto.
Ma idite svi u tu Evropu, ako ste baš precrkli da odete, ja ostajem ovde u Srbiji i pristajem da budem nedemokrata uz sve nalepljene etikete, koje ću nositi s ponosom. I prošetaću večeras posle 22 gradom, da udahnem vazduh, i mahnuću prijateljima iz Švedke, Nemačke, Holandije, Italije koji su zatvoreni i ne smeju napolje, mahnuću im za inat, neka vide kako to izgleda kada ti neko krši ljudska prava.
17.decembar
