Hristos vaskrese! Neka vam je srećan ovaj najradosniji dan u godini, dan kada se slavi pobeda života nad smrću i bez koga hrišćanstvo ne bi moglo da postoji. Jaja smo, pretpostavljam, svi ofarbali a ovaj čin simbolizuje novi život i pobedu života nad smrću. Hristovog života i naše vere u njegovo vaskresenje.
Neki od nas su pravi vernici i o Uskrsu znaju mnogo toga, sve pojedinosti i činjenice koje ovaj praznik izdvajaju od ostalih. Dobar deo nas i ne zna, dovoljno nam je da znamo kroz kakve je muke i koju Golgotu Isus prošao, da znamo da je jaje koje farbamo simbol prirode i obnavljanja života, da vaskršnje jaje znači radost i za one koji ga daju i koji ga primaju.
Simbolika farbanja jaja vrši se u spomen na događaj kada je Sveta Marija Magdalena Mirosnica (to je ona devojka, koja je sa Presvetom Bogorodicom neprekidno bila uz Hrista u toku njegovog golgotskog stradanja i kojoj se Hrist prvi javio po vaskresenju), putovala u Rim da propoveda Jevanđelje, i posetila cara Tiberija. Tada mu je u znak pažnje, kao novogodišnji poklon predala crveno jaje, i pozdravila ga rečima „Hristos Vaskrese“. Crvena boja simbolizuje Spasiteljevu nevino prolivenu krv na Gologoti, ali je crvena boja istovremeno i boja vaskresenja. Jer vaskresenja nema bez stradanja i smrti. Nije na odmet da sve to znamo, kada već poštujemo čin farbanja uskršnjih jaja.
A kada svane dan Vaskresenja Hristova, sa svih tornjeva pravoslavnih hramova dugo zvone sva zvona i javljaju dolazak velikog praznika. Odlazi se u crkvu na svetu vaskršnju službu. A posle službe narod se međusobno pozdravlja sa „Hristos Vaskrese“ i „Vaistinu Vaskrese“ Taj pozdrav traje sve do Spasovdana.
Po dolasku iz crkve i posle molitve, seda se za vaskršnju trpezu. Prvo se jede kuvano vaskršnje jaje, a onda ostalo jelo. Ako toga dana gost dođe u kuću, prvo se dariva ofarbanim jajetom, pa onda služi ostalim ponudama.
Jeste da živimo u gradu, ali ništa ne smeta da se prisetimo nekih lepih običaja, koje stariji pamte, jer su ih praktikovale njihove bake i deke. Za uskrs se ustaje rano i umiva vodom u kojoj je potopljen dren, zdravac, bosiljak i crveno vaskršnje jaje. Decu treba dotaći crvenim jajetom da budu crvena i zdrava tokom čitave godine – govorila je moja baka, dok je to činila, a ja sam je sa nekom dečjom pobožnošću slušala i bila jako ponosna što učestvujem u tim njenim ritualima.A onaj dren, zdravac i bosiljak stavljala bi u činiju s vodom i umivala me njome, a meni se činilo da sam posle toga stvarno lepša i zdravija.
Baka je za ručak pekla i posebne hlebčiće i u njih stavljala kuvana jaja. Svakom po jedan, a jaje je moralo da se pojede pre, pa posle sve ostalo. A tek što me je radovalo kada sam sa ostalom decom tražila skrivena jaja i poklone po kući, što je takođe bio jedan od običaja, ne mogu da vam opišem.
Na dan Uskrsa neizostavno je i kucanje i tucanje jajima. Jaja se najpre tucaju vrh u vrh, a posle šotku u šotku. Onaj ko razbije tuđe jaje uzima ga za sebe. Ne znam kako je moja baba uispevala da namesti da ja uvek porazbijam tuđa jaja i nakupim punu korpicu, ispunjena srećom jer sam ih sve pobedila.
Ima još puno sitnica, vezanih za Uskrs i tiču se običaja, a svi su ispunjeni srećom i radošću, slogom i međusobnim zajedništvom. Nevažno je ko je koliko i u kojoj meri znao
pojedinosti o prazniku, važno je bilo da su svi znali da je to Veliki dan, da donosi sreću, i da će nam, cela godina biti slična tom danu, koji je ispunjen radošću. Naravno da nije bila, ali smo verovali, a vera je itekako važna za ostvarenje mnogih ciljeva. I za istrajnost na putu kojim idemo, kakav god on bio.
Upravo ta vera nama danas nedostaje. Zato smo i postali ovakvi kakvi jesmo. Malodušni, sumnjičavi, drski, oholi, neretko i zlobni. Možda je ovaj dan istinska prilika da se malo zamislimo nad sobom i pokušamo da ispravimo greške koje činimo, I loše stvari koje u nama čuče. Ništa nam neće značiti farbanje jaja, odlazak u crkvu i pozdrav „Hristos Vaskrese“ baš ništa, ako nbemamo vere u sebi.
24. april
