Pretrpani smo ovih dana brojkama o novoobolelima od korona virusa, o smrtnim slučajevima, o rastu i padu, o respiratorima, maskama i rukavicama……Niko ne spominje one, koji su i u ovakvim trenucima sačuvali zdrav razum i ponudili ono što imaju i ono što mogu, kako bi ugroženima pomogli.
Jer, na muci se poznaju junaci. Juče čitam – naša poznata teniserka Ana Ivanović učestvovala u nabavci 35 respiratora za građane Srbije. Ana je zajedno sa nekoliko velikih kompanija obezbedila novac, kojim je naručeno 35 respiratora za potrebe medicinskog sistema Srbije. Sve to urađeno je pod okriljem Unicefa, čiji je Ana ambasador već godinama. Bravo za Anu i veliko hvala što nas nije zaboravila.
Nije, međutim, Ana jedina. Ima ih dosta koji nude pomoć, među njima uspešnih privatnika i preduzetnika o kojima je predsednik Aleksandar Vučić govorio. I obećao im da će posle svega, kada nevolja prođe, prvi imati podršku države. I treba. Tako se gradi uzajamna solidarnost i poštovanje.
Republička uprava civilne zaštite raspisala je javni poziv za angažovanje volontera u dostavljanju hrane i lekova osobama u Srpskoj koji su stariji od 60 godina, sve dok traje opasnost od korona virusa. Samo jedan primer navodim, a ima ih puno. Uključujući i volontere u Nišu koji rade za pet opštinskih Kol centara i one, koji pomažu Gradskom štabu za vanredne situacije.
Ubrzo po proglašenju vanrednog stanja zbog korona virusa – i usred čitave konfuzije – građani Srbije su počeli da se organizuju na društvenim mrežama. I dobro im ide.
Kruševac, centar, neka se javi kome je potrebna pomoć“, „Novi Beograd, blok 21/22/23″, „Nudim pomoć u Požarevcu“, „Nudim pomoć #NovaPazova“… itd itd To su samo neki od postova na Fejsbuk grupi „Pomoć sugrađanima u karantinu – Srbija“, a koja je za veoma kratko vreme dobila više hiljada članova iz cele zemlje. Trezveni ljudi našli put da društvene mreže koriste na pametan način, ne raspirujući mržnju poput nekih slučajeva, već pomažući drugima. Ali i sebi, jer postaju bolji ljudi.
Grupa je nastala ubrzo po proglašenju vanrednog stanja, a napravila ju je Ana Parabucki, biološkinja koja radi i živi u Izraelu. „Pomoć može biti bilo šta – od odlaska u prodavnicu do šetnje psa. Ovde možete da potražite/ponudite pomoć u svom gradu ili komšiluku“, piše u opisu grupe. Pomažu, povezuju ljude, ali i edukuju štiteći ih od dezinformacija i lažnih vesti.
„Beograd, Pančevo, Novi Sad, Bačka Palanka, Niš, Leskovac – cela Srbije se aktivirala“.
Ne mogu da pobrojim sve pozitivne primere u našoj zemlji, jer ih je mnogo. Počev od pojedinca, do državnih organa koji preduzimaju mere zbog kojih nas spominju kao pozitivan primer i u drugim zemljama, ugledajući se na nas. U Italiji, recimo. Pomalo mi je krivo što se o svim tim ljudima u javnosti malo govori. Zdravstveni radniici jesu heroji. Heroji na braniku odbrane i borci u prvim redovima. Svi ostali su vojska bez koje se bitka ne može dobiti. Baš zato, pored svih drugih vesti, i o njima treba govoriti. Ne traže oni medalje, ali narod treba da zna ko je taj ko mu pomaže i ko se je našao u najtežim trenucima. Posebno zbog toga što i u ovakvim, najtežim okolnostima, neki ljudi u ovoj zemlji ne mogu da se okanu politike i političarenja, ne mogu da se obuzdaju da na društvenim mrežama kače postove koji blage veze s mozgom nemaju, ali iz njih izvire mržnja i netrpeljivost.
Ovo je prilika da DOBRIM pokrijemo ZLO. Da svi zajedno pobedimo koronu, ali i da iz nevolje izađemo drugačiji, da budemo bolji ljudi. Počnimo da jedni u drugima pronalazimo dobro, i to dobro iskoristimo na najbolji način. A u toj priči je svako u ovoj državi. Počev od onog pojedinca na društvenim mrežama koji će se uključiti i pomoći svom komšiji, do predsednika države koji je , u ovakvim okolnostima, prinuđen da donosi teške odluke. Što svako od nas ne bi radio svoj posao, ne mešajući se u tuđi?
Jer, ako ovoga puta ne iskoristimo priliku da budemo bolji, dočekaće nas još teži dani. Pa ako ste spremni da rizikujete, izvolte.
27.mart
