Bivši američki diplomata i specijalni izaslanik za pregovore Beograda i Prištine Ričard Grenel je konačno upoznao pravo lice Albanaca. Ustvari, mislim da jeste.
Palo mu na pamet da, kao svaki normalan čovek, Srbima čestita Vidovdan. Bolje da je ruku odseko, no što je pisao kojekakve čestitke na Instagramu, koje su Albance u srce pogodile. Ko da je u osinjak gurnuo ruku.
U vremenskom periodu od odmah počele su da stižu preteće poruke od raznoraznih „važnih“ ljudi sa sadržinom od koje se kosa diže na glavi.
Grenel je, doduše, odmah na svom Instagram nalogu podelio poruku pretećeg sadžaja Albanca koji mu poručuje da će mu „ukoliko dođe u Albaniju, odseći glavu“ . I to onu istu glavu koju su grlili i ljubili pre izvesnog vremena, jer im se dopadalo to što govori.Grenel je pomiriteljski, valjda da stiša strasti, rekao da „ovo nije mišljenje celokupnog albanskog naroda, ali da slučaj svakako mora biti prijavljen policiji koja treba da sprovede istragu“. Zanosi se general, ali ajd da ga pustimo da se sam uvereva ko su i kakvi ti što mu prete. A glavu na ramenima će valjda sačuvati.
Jer, poruke pretećeg sadržaja su nastavile da se nižu, a Grenel čudom da se čudi. Stavljeno mu je jasno do znanja da „Albanci nisu zadovoljni s njim“ i poslate mu ikone noževa i sekire, uz brojne preteće poruke šarolikog sadržaja. Jer Albanci su, hoću reći neki Albanci, baš maštoviti kada je mučenje u pitanju. Razradili metode, naučili lekcije, pa im prelazak sa reči na dela ne pada teško. Potrebno je samo da ih neko popreko pogleda, ili što je još gore, da prema Srbima ima minimum razumevanja. A on još čestitao Vidovdan, Bože me sakloni, odakle mu pamet, što bi rekla moja baba.
Osim Grenela niko drugi nije iznenađen. Posebno Srbi nisu iznenađeni. Pa mi sa ovakvim stvarima živimo godinama unazad. Srodili smo se sa Albanskim pretnjama, nasiljem, noževima i puškama – dođe nam kao dobar dan. To Grenel ne može da razume, kao što ni do sada nije razumevao. Ne može ili neće, to već ne znam. Jer, mogao je na mali milion dosadašnjih primera da vidi s kim ima posla, s jedne i druge strane. Ali nije.
Što se nas tiče, mi sve razumemo. I naravno ovakve stvari ne odobravamo. I sigurno je da ćemo oštro reagovati. Jednako kao što su Grenel i njegove kolege do sada reagovale. Al, glavu da mu sačuvamo to ne možemo da obećamo. Ni oni naše nisu čuvali. Moraće, ipak, on da sedne i da lepo porazgovara sa Pacolijem, Vljorom Čitaku i šta ti ja znam kojima sve ne, pa da se dogovore ko ljudi. Da im on objasni zašto je Srbima čestitao Vidovdan, a i da oni njemu objasne što je taj potez vredan njegove glave. Sigurna sam da će se naći i razumeti, uostalom uvek su se dobro razumevali, pa što ne bi ovoga puta. Na kraju krajeva jedna glava je u pitanju, a kolike odleteše s ramena, pa nikom ništa.
Ne, nisam gruba, daleko od toga. Žao mi je tog Grenela koji se našao u nebranom grožđu, ali izvinite, nismo mi krivi. Možda i on nije kriv, ali će onda morati da se požali onima koji su krivi, i koji su ga u takvu misiju poslali na Kosovo. Mi s tim nemamo ništa.
Grenelova glava svakako neće odleteti, ali mi je drago što je na ovakav način dobio priliku da spozna neke stvari. Pa da mu se makar u krajičku mozga probudi ono zrnce savesti, pa da prestane i on, a i svi ostali, da glumi mirotvorca, a pri tom staje na jednu stranu, pa da razume konačno šta Srbi govore, bez obzira što ne zna srpski.
Sitnica je ovo što se dogodilo, najsitnija sitnica u odnosu na sve ostalo. Ali je dobro što se dogodilo baš na Vidovdan. I nije slučajno. I deluje kao neki znak. A znakove kraj puta valja slediti, kako reče Ivo Andrić.
01.juli
