Glavni odbor Ujedinjene Demokratske stranke, koju će činiti DS, Socijaldemokratska stranka i Zajedno za Srbiju, odlučio je na jučerašnjoj sednici da stranka ne učestvuje na predstojećim parlamentarnim izborima zbog kako se navodi, „očigledne nespremnosti režima da obezbedi elementarne uslove za poštene izbore i slobodno izražavanje volje gradjana“.
Ujedinjena DS je u saopštenju navela da bojkot izbora „nije cilj“ politike stranke ali i da ta odluka „ne znači odustajanje od borbe za demokratsku transformaciju države i za slobodne i poštene izbore“.
„Upravo suprotno, odluka o bojkotu izbora pod ovim okolnostima, znači još snažniju borbu za promenu izbornih uslova od koje nećemo odustati. Tu borbu nastavljamo ne samo u zemlji, već i kroz saradnju sa Evropskim parlamentom, Evropskom komisijom i drugim medjunarodnim institucijama i predstavnicima“, stoji u saopštenju.
Dodaje se da će Ujedinjena Demokratska stranka aktivno raditi na demokratskoj i institucionalnoj obnovi zemlje kroz borbu za slobodne izbore i poštovanju vrednosti solidarnosti, slobode i odgovornosti.
„Rad na tome podrazumeva i rad na ubrzanom i formalnom ujedinjenju i obnavljanju Demokratske stranke, jer smatramo da jedino velika Demokratska stranka ima organizacione potencijale i akumulirano iskustvo izbornih i političkih pobeda, neophodno za promene ovog režima“, piše u saopštenju.
Sve to lepo zvuči, posebno “velika Demokratska stranka”, samo što nije tačno. Demokrate zaboravljaju da nisu više velika Demokratska stranka. I da njihov bojkot neće ama baš ništa značiti u ukupnoj izbornoj masi. Demokrate me podsećaju na đake koji žive na staroj slavi. Dobili par petica, pa misle i kada znaju jedva za dvojku, opet može petica. A ono ne može, baš ne može sa 1,8% potencijala i znanja.
Fenomem “življenja na staroj slavi” nije svojstven samo demokratama. Fenomen je svojstven svim političkim partijama koje su bile velike, pa su zbog toga bile na vlasti, onda su pale sa vlasti i postale male, ali ih još uvek niko nije obavestio da su minorne u političkom životu zemlje. A minorne su iz samo jednog razloga: Ni jedna stranka u istoriji višestranačja u Srbiji nije počivala na ideji stranke,već na interesima “brojnih” članova stranke, koji su tu samo da bi nešto ućarili. Kad stranka padne s vlasti, ona i propadne, jer se ptice selice sele u toplije krajeve. Odnosno većina njihovih članova odlazi u vladajuću stranku da pokuša tamo nešto da ućari, ako do sada već nije. A i ako jeste, ništa ne fali. Od viška glava ne boli, pa ni od koje funkcije u novoj političkoj partiji neće da zaboli. Neću da nabrajam imena “preletača na visokim funkcijama”, koji su i u prethodnim vlastima bili na visokim funkcijama, zato što me je sramota i zato što bi to bilo neukusno s moje strane. Nek se sami prepoznaju, dobro znaju ko su, i odakle potiču.
Izbori, dakle, neće propasti ukoliko Demokratska stranka i njoj slične sa po par procenata najviše, ne učestvuju na njima. Ali je bilo redno da se oprobaju, ako se već toliko busaju u grudi da su jake i da u sebi nose potencijale, sa kojima vladajuća stranka ne može da se meri. Uostalom, neka se prisete izbora na kojima su one pobeđivale. I tada su neke opozicione stranke kukale zbog loših izbornih uslova, kritikovale vlast, bacale drvlje i kamenje na nju, vlast se je pravila gluva i slepa, stranke su bile uporne……i gle čuda, neke uspele i da pobede. Nisu odustale zbog loših izbornih uslova.
Nego, da se ne femkamo pred narodom, nije lepo. Ako se već boje poraza unapred, onda je pošteno reći: Nismo dorasli protivnika (kakav god bio), pa kad dorastemo, uhvatićemo se s njim u koštac. Kupovina ljubavi birača na ovakav način, nije za zrele i pametne političare, pogotovo ne za one, koji sebe nazivaju velikim.
15.Septembar
