Fašistički simboli na bedemu niškog Keja i dalje stoje. “Preživeli su” i izjavu pomoćnice gradonačelnika Marine Kostić da su grafiti u Nišu očišćeni, kao i brisanje odbornika Srđana Nonića i njegovih kolega tokom protesta protiv fašizma.
Dan kasnije i pored verbalnog i fizičkog čišćenja, fašistički simboli na keju su vidljivi – kukasti krstovi, natpisi SS ozloglašene nacističke jedinice, “White power” karakterističan za rasističke grupe, kao i brojke 14-88 koje u naci-ikonografiji znače promovisanje “nadmoći bele rase” i veličanje vođe Trećeg rajha Adolfa Hitlera.
Iz Medijane kažu da su čistili i prekrečili grafite na keju gde je to moglo da se uradi sa postojećom opremom. Žardinjere su krečene i pre nedelju dana, kako dodaju, na dan održavanja Policijske parade.
Za čišćenje kamena na kojem se i nalaze sporni grafiti, kažu nemaju opremu. Dok neophodna oprema ne stigne, na gradskom šetalištu simboli fašizma vidljivi su svima.
U ovoj nasoj zemlji se stvari rešavaju uvek težim i zaoblizanim putem. Uz pompu, medije, iskonstruisane priče, preuveličavanja i pronalaženja krivice i krivca u drugome, uz upiranje prstom u onoga koga obično optužujemo za sve, pa što mu ne bismo napakovali i fašističke grafite.
Grafiti su se uvek ispisivali svuda odreda po gradu i van njega, čak i na spomeniku na Bubnju. Ne zato što je neko stvarno fašista, već zato što je….jel smem da kažem….zato sto je budala, a budala se uvek ponosi onim, čega se pametan stidi. Jer nikako drugačije ne može da dođe do izražaja i sebe da do znanja javnosti, osim kakvom budalaštinom. A to sa grafitima ovakvom profilu ljudi odlično legne. Krupna tema – fašizam! Čim je krupna, i ti si krupan, jer si je načeo. Pa još kada ostali počnu da ti prave društvo, šireći temu i dajući joj na značaju, gore navedeni nazovi fašista prosto cveta. Ima čime da se zabavlja i ima čime da se ponosi. Uspeo je da ustalasa javnost.
Nije li jednostavnije da se ti grafiti uklone bez priče i pompe, da se javna mesta malo bolje nadgledaju od onih (za koje ne znamo šta tačno rade) komunalnih policajaca, da se stvari dovedu u red bez buke i galame……šta je rekla Kostićeva, šta joj je odgovorio Nonić, a onda ko je lagao, a ko govorio istinu, pa šta će ko u nastavku da uradi……..meni je stvarno dosadno da sve ovo čitam i gledam.
Kada bi svako u ovoj državi samo radio svoj posao, kada bi se bavio onim što mu je dužnost i za šta prima platu, kada taj neko ne bi obaveštavao javnost o svemu što je se ne tiče i čime je samo smara, kada bi prestali raznorazni Nonići da nam čuvaju sistem šetajući duž keja, kada bii mi građani malo više vodili računa o svom gradu prijavljujući svakog koga primetimo da nešto slično čini, kada bi neki od počinioca (barem neki, ne svi) bili uhvaćeni i privedeni pravdi……kada bi svega toga bilo…..i, umalo da zaboravim……kada bi i mi novinari počeli da se bavimo temama, važnim za život građana, a ne spletkama I prepričavanjima dijaloga vođenih između onih, koji nemaju šta da rade, kada bi svega toga bilo, rekoh ….. mogao bi čovek I da se ponada da će od nas nešto biti.
Ovako, teško da će.
Samo me čudi što se ne uhvatimo nekih tema koje mogu da donesu vajdu, kao što je pre dva dana pokrenuta akcija “Zasadi drvo” čiji je cilj očuvanje zdrave životne sredine i održivi razvoj, što se ne uhvatimo takve teme pa da o njoj govorimo bez prestanka sve dok većina nas ne zasadi to drvo…..nego urlamo svakodnevno o tim fašističkim grafitima i sve one, gore navedene samo podstičemo da ih ponovo ispisuju, jer smo pokrenuli utakmicu izmedju „crtača“ i „brisača“ u kojoj se svaka strana trudi da pobedi. A pobede uvek crtači.
Čudi me i nikada mi neće biti jasno jesmo li tolike neznalice ili se prosto svi trudimo da narod zaglupimo do kraja i ne damo mu prostora ni za šta lepo i korisno, i ne pružamo mu šansu da misli svojom glavom, i da sledeći svoje misli nešto korisno i uradi.
Ne, mi se ovih dana trudimo da dokažemo narodu kako u Nišu postoje fašisti koji ispisuju fašističke grafite.
Ne verujem u tu priču, sve dok mi neko ne pokaže tog fašistu da ga vidim i da se dokaže da je fašista koji ispisuje nešto, što ni sam ne zna šta je napisao.
6.Juli
