„Vučić je u odnosu na našu političku sredinu Šarl De Gol“, izjavio je Predrag Miki Manojlović velikan srpskog glumišta, čime je predsednika Srbije uporedio sa jednim od najmoćnijih državnika u istoriji Francuske. On je to izjavio gostujući na TV N1, gde je govorio o raznim temama.
E, bolje da se upucao pred gledaocima, no što je to izgovorio. Izgleda da Miki ne zna da naša demokratija ne podrazumeva drugačije mišljenje, a zna se kakvo mišljenje o Vučiću ima “nezavisna” TV N1. I šire gledano nije dozvoljeno drugačije mišljenje, pogotovo ne pozitivno mišljenje o predstavnicima vlasti.
To je ovde, na našem podneblju, ravno zločinu. Kada se deklarišeš kao takav, imaš zanavek žig na čelu i spočitava ti se na svakom koraku. Upiru prstom u tebe i pamte zločin, ne zaboravljaju ga nikada. Posebno ga ne zaboravljaju ako oni dođu na vlast. U tom slučaju možeš da bereš kožu na šiljak i da se pripremiš za egzekuciju. Ili vazda obećavanu lustraciju, kao metod razračunavanja nekih sa političkim neistomišljenicima.
Da se razumemo, nije to nova pojava na našoj političkoj sceni. Živi ona taman toliko, koliko živi i ova naša nazovi demokratija. Ko se usudio da pohvali Slobodana Miloševića u ono vreme, odmah je mogao sam sebi da stavi omču oko vrata. I da se obesi, jer će ga ionako obesiti u nastavku šikanirajući ga, lepeći mu pogrdne etikete i ostavljajući ga bez posla. On će da misli nešto dobro o Miloševiću, on……kada su demokrate lepo zacrtale ko je car na ovim prostorima, a ko je autokrata i zločinac. Epa, tako je to bilo, da se danas kamuflirane demokrate ne prave kako nemaju pojma o čemu ja priučam. A kamuflirali se, ne pitaj. Neki od njih su sada veći Vučić od Vučića, ali ajd, neću sad o tome. Prokleta sećanja me ne ostavljaju na miru, i ne brišu se, đavo ih odneo. A bilo bi dobro da se izbrišu, lakše bi mi bilo.
Mikija Manojlovića, doduše, niko sada ne može da ostavi bez posla, ali može da tera skurnju s njim. Prenoseći njegovu izjavu u neograničenim količinama u svim medijima, opozicioni mislioci pljuju po njemu i rugaju mu se. Svako sebi daje za pravo da komentariše njegovu izjavu. Šta je loše u tome što je rekao da je „Aleksandar Vučić srpski Šarl De Gol“. Čovek tako misli i sigurna sam da bi imao argumente da svoju misao potkrepi činjenicama. Mnogo više argumaneta od nekih iz redova opoziicije koji su za predsednika države kandidovali „budi bog s nama kandidate“ i ladno ubeđivali narod da je baš taj neko „rođeni predsednik i neotkriveni talenat za šefa države.“
Najgori su mediji. Oni su se oduvek svrstavali na jednu ili drugu stranu i uvek su bili navijači, a svako od njih sebe naziva slobodnim medijem, a onaj drugi je ili režimski ili plaćenički. Pa makar da tu svoju navijačku strast malo zamotaju u celofan, da je upakuju i stave joj mašnicu – sve bi lepše izgledalo. Ma jok. Navijaju brate i svađaju se u studiju, ko da im život zavisi od toga hoće li isterati svoje.
Voditeljka TV N1 je pitala glumca: „kolika je cena da ovako hvalite Vučića, šta ste dobili“, ali je on odgovorio nedvosmisleno:
„U tome i jeste odgovor za mislećeg čoveka – nisam dobio ništa“!
E, baš u tom grmu leži zec. Misleći čovek nam je potreban danas, a ne klonirani politički manipulatori čija misao zavisi od pravca u kojem vetar duva. Zbog takvih ne možemo da živimo kao ljudi, jer nam kroje kapu po svojoj meri. A njihova glava mala, pa ni obična kapa ne može da nam bude od vajde.
21. april
