U Briselu nije došlo do sastanka delegacije Beograda i Prištine jer je Priština odbila da razgovara o Zajednici srpskih opština, izjavio je direktor Kancelarije za KiM Petar Petković.
Priština je ta koja odbija razgovor o formiranju ZSO iako je naša strana vrlo direktno insistirala na formiranju ZSO i iznela konkretne korake za formiranje te zajednice. To pitanje je za nas pitanje svih pitanja. To je srce samog dijaloga – rekao je Petković za RTS.
Aljbin Kurti je, po svemu sudeći, malo nervozan. A kako i ne bi bio, kada je izgubio izbore na Kosovu. Zbog čega mu niko nije kriv, prosto stvari lagano dolaze na svoje mesto. Lagano, ali sigurno. A Kurti i njegovi drugari gube kompas u poslednje vreme. Na mnogim poljima, i u mnogim potezima. Gube veze sa realnošću, jer su umislili da im se sve može, kao što im se je nekada moglo. Izgleda da ne može, ali Kurtiju to još niko nije rekao.
Pa em što izgubili kompas, em prave budale od sebe, misleći da mogu da postignu neki cilj, onako na lažnjaka, na viku, buku i galamu, kako su navikli.
U ponedeljak, posle utakmice u kojoj je Srbija trijumfovala, oglasio se Fudbalski savez lažne države Kosovo, najavom da će podneti žalbu UEFA protiv Srbije, jer su njeni fudbaleri posle utakmice u Lisabonu protiv Portugalije, kako se ističe, „pokazivali nacionalističke i šovinističke simbole”. Pevali su pesmu „Veseli se srpski rode”, i isticali simbole na majcama.
U toj pesmi se pominju gradovi u dve susedne države Srbije – Prizren na Kosovu i Rumija u Crnoj Gori, a to je neprihvatljivo. Takva provokacija i nacionalistička gestikulacija nije u skladu sa evropskim vrednostima, ali je samo deo srpskih šovinističkih i osvajačkih snova i misli – navodi se u njihovom saopštenju.
Na ovakve gluposti ne treba ni reagovati. Smešne su i stupidne, pa je reakcija Duleta Savića bila sasvim na mestu i vrlo prikladna:
„A možda su se žalili što nije cela pesma, već samo prvi stih”.
I po ko zna koji put dolazimo do konstatacije da Vuk dlaku menja, ali ćud nikako. Mržnja Šiptara je nemerljiva, ovako nešto može da izađe samo iz njihovog mozga. Ili iz mozga onih koji im diriguju, svejedno je, kad je u osnovi mržnja. Uostalom neka se sada UEFA bavi time, pošto je svojevremeno mimo svog Statuta primila tu terorističku organizaciju u svoje redove, da igra fudbal i širi mržnju. Na isti način na koji su ih i primili, moraće da se pozabave i ovim bljezgotinama.
Što reče Dule Savić -čudi me kako nisu tražili da se poništi meč u Lisabonu, pa da Portugaliji pripadne pobeda službenim rezultatom. Vala i mene čudi, jer kakvi su, i to je moglo da im padne na pamet.
Kao što im je palo na pamet da u ponedeljak uhapse četvoro ruskih državljana – dva muškarca i dve žene, zbog nelegalnog ulaska na teritoriju KIM, tj dolaska alternativnim putevima. Posle privođenja, oni su ih proterali. Što bi se reklo, igraju se deca države i državnosti, i glumataju silu.
Nego da se vratimo mi u Brisel, gde su se Šiptari ponovo zaigrali. Pa ako uspe, uspelo je, ako ne uspe – izvući će oni već nekog novog keca iz rukava. A EU se pravi gluva i slepa. Specijalni predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak nešto tamo komentariše, a komentar mu „nit smrdi, nit miriše” što bi rekla moja baba. Da , reda radi, nešto kaže, a da ništa ne kaže. Polazi to Evropskoj uniji za rukom, ne pitaj kako dobro. Zato sve ovo i toliko traje, i zato mu se kraj ne vidi. „Krajnje je vreme za pravi napredak” – kaže Lajčak. Stvarno? Eureka! Pa to stvarno nismo znali, trebalo je neki specijalni izaslanici da nam saopšte. Mi smo inače, retardirani.
„Ako EU nije u stanju da do kraja izvede ovaj proces normalizacije odnosa, onda bi bilo korektno da kažu da to ne mogu da urade.Dajte da EU vrati mandat za pokroviteljstvo u razgovorima UN”, rekao je Milovan Drecun za TV Prva.
Evropska unija je bezbroj puta do sada bila na potezu. I nije ga povukla, pa ne verujem da će i sada. Koliko god se pretvarala da podržava Srbiju zbog njene korektnosti, toliko joj iz očiju viri da još uvek tetoši svoje mezimče, ko zna iz kojih razloga. Jer da to ne čini, već bi mu izvukla uši, udarila čvrgu, ili ga naterala u ćošak. Ništa! „Krajnje je vreme za pravi napredak!” Da se smrzneš od ovih Lajčakovih reči, koliko su visokoumne i odlučne.
Nego, ne znaju oni koliko mi možemo da trpimo i da se pravimo blesavi. Pojma oni nemmaju kolika je snaga u onome ko se bori za pravdu. Osvajači nikada nisu dobijali rat, čak i kada su dobijali bitke. Te stoga, trpljen spašen, što bi rekli mi u Srbiji, pa da vidimo ko će biti pobednik. Ni Srbija nije verovala da će pobediti Portugaliju u fudbalu. Pa je pobedila. Zato što je imala želju da pobedi, a ne želju da ne izgubi, poput Portugala. E, u tome je razlika.
18. novembar
