Po svemu sudeći – doterali smo cara do duvara. A to je i bio cilj Zapada, da nas satera u ćorsokak-
Šef delegacije EU u Beogradu Emanuel Žiofre, koji je doneo izveštaj Evopske komisije o napretku Srbije na putu ka EU, istakao je da Srbija i EU imaju ogromne zajedničke interese u ekonomiji i da je Evropska unija budućnost Srbije, ali i svih zemalja Zapadnog Balkana.
Sve je to lepo, ali…….da nije to ali, priča bi imala srećan kraj. Ključna stvar je što smo zakazali na polju međunarodne politike. Nismo uveli sankcije Rusiji, i zato su nas sada stavili na ispit. Ili – ili. Ili sankcije Rusiji, ili nema Evropa. Narod Srbije se već izjasnio da ga boli uvo za Evropu kojoj je stavio sve na tacnu, ali dušu, pa ne može i dušu. Duša se lako ne prodaje budzašto. Barem ne ovde u Srbiji.
– Nazadovali smo samo u jednoj oblasti, to je u odnosu prema Rusiji. A napredak je ako osuđujemo Rusiju svaki dan. EU želi da otvori klaster 3, mislim da nam to otvara mnogo prostora da sa svim ljudima iz Brisela nastavljamo da radimo na reformama. Dobro je što Srbija gradi dobre odnose sa svima, osim što su odnosi sa Hrvatskom zategnuti. Sa nekim zemljama imamo i najbolje odnose u novijoj istoriji – napomeno je diplomatski predsednik Srbije Aleksandar Vučić I tako izbegao direktan odgovor na pitanje Žiofrea. Dokle će moći da hoda tako po ivici noža, bog te pita. Ali, drži se.
Držao bi se Vučić odlično da ne udaraju sasvih strana.
“Bez međusobnog priznanja Srbije i Kosova, nema članstva u Evropskoj uniji” rekla je ministarka spoljnih poslova Nemačke Analena Berbok dodajući da je pitanje tablica povezano sa procesom integracije. Apelovala je na Srbe sa Kosova da preregistruju svoja vozila na kosovske registarske tablice.
I, šta ćemo sad? Em Rusija, em Kosovo. Kao ultimatum. Rešenje svih naših problema je na dohvat ruke i možemo sve da završimo za 5 minuta, ali duša neće.Ta prokleta srpska duša koju Zapad nikada neće razumeti. Zato što se ona ne kupuje novcem niti menja za nekakve interese. Nismo mi na to navikli, nisu nas tako učili. Zato i patimo kroz istoriju, ali patimo uzdignute glave.
Mi uzdignute glave, a oni beskrupulozno gaze lažima i napadima na Srbiju. Edi Rama,predsednik Albanije ja napravio pravi skandal na sednici Parlamentarne skupštine Saveta Evrope. Kazao je da i Albanija bez rezerve podržava zahtev takozvane države Kosovo za ulazak u Savet Evrope i ponovio da Srbija treba da prizna samoproglašenu nezavisnost Kosova. To, međutim, nije sve. Edi Rama je pokazao apsolutno nepoštovanje prema instituciji kojoj se obraća. Umesto da priča o Albaniji, svoj govor je posvetio osoporavanju Rezolucije o trgovini organima iste te institucije, koja je Rezoluciju usvojila velikom većinom. On je zatražio reviziju Rezolucije, valjda očekujući da se dokaže kako su Srbi sami sebi vadili organe. Drugim rečima, pljuni po Srbiji kad god ti se ukaže prilika. Pa makar ispao i budala.
Ako svemu ovome dodamo i Hrvatsku, čiji zvaničnici, čim ujutru otvore oče umesto prve kafe, počnu da blate Srbiju i predsednika Vučića, onda vam je jasno u kakvoj smo poziciji. U poziciji bele vrane ili crne ovce, koja gubi vreme šutirajući kamenčiće usput, a ključne stvari kojima bi trebalo da se bavi, ostanu zanemarene. A da, umalo da zaboravim. Tu su i naši “službenici u tuđim službama” koji svakodnevno potpiruju vatru i komplikuju stvari.
Šta ćemo sad, ključno je pitanje. Koje, naravno, prepuštamo Vučiću jer on je predsednik države, pa neka mu misli šta će i kako će. Mi se u to ne razumemo. Ali se zato razumemo u sve drugo u čemu možemo Vučiću nešto da zabiberimo i prikažemo ga kao nesposobnog i nikakvog.
Da mu nisam u koži, rekla bih ja. Unapred je kriv, šta god uradio. A verujem da će uraditi dobro. Dobro za većinu naroda, ostatak ionako služi samo za dekoraciju i zvocanje.
14. oktobar
