Kad god neko „ode“, podsetimo se kroz reči „svi ćemo tamo“. Ode i Đole, baš nas iznenadi i rastuži, i ništa pametnije u tom trenutku nismo mogli da kažemo, nego „svi ćemo tamo“. Pa ono jeste, svi ćemo tamo, svako na svoj način i sa svojim koferima, koji su veliki ili mali, puni ili prazni.
„Život? To ti je ono na grobu, pa kad piše godina rođenja i godina smrti. E, ona crtica između, to je život…..“ govorio je Đorđe Balašević.
Da, svi ćemo „tamo“, ali nisu svi koji su bili ovde pronašli svrhu. Đole jeste, od njegovog postojanja na ovom svetu i od te njegove „crtice“ neki novi klinci su itekako imali vajde. Uz njegove stihove mnogi od nas su svoje živote snažnije živeli.
Valjalo bi da svako od nas baš o toj crtici razmisli i pokuša da je ispuni, da ispuni svaki trenutak njenog postojanja. Da svom životu svojim delima da smisao, da iza sebe ostavi nešto po čemu će ga ljudi pamtiti, a porodica ponosno spominjati njegovo ime.
Đole je crticu ispunio do kraja, iako bi – da je imao prilike – u nju smestio još mnogo toga. Kao što je to činio svih proteklih godina u kojima je svojom muzikom privlačio pažnju svih generacija. Od 7 do 77 godina.
I nije se znalo šta je kod njega bolje – muzika, tekst, ono „njegovo u njemu“ čime je sve stvoreno prezentovao javnosti, ili pak ljudskost koju je u sebi nosio. Jer da nije tako, ne bi se oko smrti jednog pevača okupilo toliko ljudi, ne bi se u svim gradovima njegovi fanovi skupljali i palili sveće za poslednji pozdrav, ne bi još jednom pomirio sve nepomirljivo na prostorima bivše Jugoslavije, na kojima su ga ljudi voleli.
Đorđe Balašević – srpski pevač, tekstopisac, glumac I reditelj. Bio je to što je voleo da bude, iako su se tome njegovi roditelji protivili i nikada ni na jednom njegovom koncertu nisu bili.
Đole je bio član grupe „Žetva“ i „Rani mraz“, a 1982 godine započeo je solo karijeru. Igrao je u nekoliko serija, a snimao je i film „Rani mraz“ gde su, između ostalih, glumila i njegova deca, ali i njegov prijatelj Rade Šerbedžija. Objavio je 16 albuma, tokom solo karijere i sa bendovima.
Bio je poznat kao veliki kritičar režima Slobodana Miloševića, i veliki borac za mir. I ambasador dobre volje visokog komesarijata UN za izbeglice je bio. Bio je slobodan čovek. U jednom od poslednjih intervjua je rekao „Kada progovoriš, to je već sloboda“.
Balašević je u svojoj karijeri objavio i nekoliko knjiga, od kojih je poslednja „Knjiga koje nema“, koja je 2018 predstavljena na Sajmu knjiga.
Svoj poslednji tradicionalni koncert održao je u Novom Sadu, 19 januara za Bogojavljensku noć. Neposredno pre koncerta Đole je imao srčanih problema i bio je hospitalizovan na institutu u Sremskoj Kamenici. Na radost hiljade obožavalaca „panonski mornar“ i koncert je održan.
„Rekli smo još davno da će oovo biti tradicija, a ja umalo da zaj……..“ Slušali su ga tada ljudi iz cele zemlje, ali i iz Makarske, Istre…..mnogih krajeva bivše Jugoslavije.
Ipak ode, nenadano.Ko zna. Možda je on to i znao, ali nije hteo da nam kaže. Popunila se „crta“ pre vremena. Ničega nema zauvek.
“Zauvek je, ipak, samo reč.. Velike reči obično imaju malu grešku i smanjuju se za mrvičak svaki put kad ih izgovoriš. Ni od mog zauvek nije ostalo Bog zna šta.“, govorio je ne tako davno.
„Život? To ti je ono na grobu, pa kad piše godina rođenja i godina smrti. E, ona crtica između, to je život…..“
21.februar
